Glumac Radovan Vujović rekao je da bi bilo divno kada bi se filmovi češće snimali u mestima u unutrašnjosti zemlje, kao što je to bio slučaj sa ostvarenjem „Bilo jednom u Srbiji“, koje se dešava i rađeno je u Leskovcu.
Nemanja Oliverić i Radovan Vujović, protagonisti ostvarenja u režiji Petra Ristovskog, koje je nastalo prema istinitim događajima između dva rata kada je Leskovac imao nadimak „Srpski Mančester“, govorili su za Tanjug o najupečatljivijim momentima iz procesa nastajanja filma.
Film je premijerno prikazan u Leskovcu 6. marta, a potom su usledile premijerne projekcije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Film je trenutno u bioskopima širom Srbije.
„Malo mesto živi kada u njega dođe filmska ekipa. Puno ljudi, dešava se nešto. Puno je dece koja hoće da se slikaju, učestvuju. Ima gde da se prespava, pa neki restorani da nahrane neke ljude. Celo mesto nekako živi. Bilo bi lepo kada bi toga bilo još“, rekao je Vujović.
Glumac Nemanja Oliverić je istakao da je „Bilo jednom u Srbiji“, snimljen u trenutku kada se sve dešava u Beogradu i Novom Sadu i da je „velika stvar za Leskovac“.
Oliverić je istakao da je glumica Sloboda Mićalović, rodom iz Leskovca, bila „ozbiljan reper što se tiče dijaloga“ tokom snimanja „Bilo jednom u Srbiji“.
„Kad smo pričali o dijalektu nismo se trudili da bude kao što je sad i kao što je nekad bilo. Trudili smo se da napravimo svoj jezik filma. To je ono što lektor radi i što glumci rade s rediteljem. Pravimo svoj jezik na kome komuniciramo. Imamo tu potpunu slobodu“, rekao je Oliverić.
Prema njegovim rečima, „kad pričaš sa ljudima iz okoline Leskovca postoji velika verovatnoća da ne razumeš šta pričaju“.
„Andrija koji je igrao mog pomoćnika, s njim kad pričaš moraš dva puta da ti kaže da bi čuo šta je rekao. Sa brda pored Leskovca odakle je on, drugačije pričaju nego u centru Leskovca“, rekao je Oliverić.
Kako bi se postiglo da svi u filmu imali jedinstven jezik, glumcima iz Beograda je pojačavan dijalekt, a Leskovčanima je spuštan, naveo je Oliverić.
Govoreći o trenutnoj hiperprodukciji serija u Srbiji, Vujović je ocenio da u trenutnoj ponudi raznih serija ima dosta kvalitetnih.
„Ljudi uče, trude se, sve se diže na viši nivo, profesionalnije je sve, ozbiljnije. Gledamo strane serije na Netfliksu i HBO. To je i nama cilj. Sve bliži i bliži smo“, rekao je Vujović.
Ocenivši da svaki novi projekat u Srbiji u nekom aspektu pomeri granice, Vujović je istakao akcione scene u „Južnom vetru 2“ koje su sada „na zavidnom nivou u odnosu na one rađene kod nas proteklih deset godina“.
„Stvorila se ekipa ljudi koja zna to da smisli, izrežira i snimi. Ima mladih direktora fotografije koji su fenomenalni, kao u seriji „Vreme zla“, i može da stane rame uz rame sa nekim stranim“, primetio je Vujović.
Oliverić je istakao da je kod nas i dalje najteže je napraviti uspeh sa sitkomom, kakvi su u inostratnstvu bili „Prijatelji“ ili „Dva i po muškarca“, pošto i dalje imamo iste ekipe koje rade kriminalističke i humorističke serije.
Vujović smatra da je kod nas „najveći problem u scenariju“, pošto u stranim produkcijama postoji ekipa pisaca za jednu epizodu, odnosno svaki lik ima svog koji je zadužen za njegove fore, šale.
„Kad imate osam ljudi koji piše jednu epizodu i samo jednog, to je velika razlika. A scenario je osnova svega, drame, komedije, svejedno. Komedija je generalno teža od drame. Na 10 glumaca koji umeju dramu, imate jednog glumac koji ume komediju. Isto je i sa piscem koji zna da napiše da je smešno i kad je čitanje“, primetio je Vujović.
Preuzmite android aplikaciju.
