Novi razgovori o globalnom zagrevanju biće obavljeni u novembru, a jedna od tema biće i to što ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma nisu u potpunosti ostvareni.
Lideri 196 zemalja sastaju se u novembru u Glazgovu na velikoj klimatskoj konferenciji. Njihov cilj je da se dogovore o onome što treba da urade kako bi zaustavili klimatske promene i njihove posledice, kao što su rast nivoa mora i ekstremne vremenske prilike.
Ovaj samit smatra se ključnim za podizanje svesti sveta i stavljanje klimatskih promena pod kontrolu. Tamo će, između ostalog, raspravljati o tome da li je dovoljno ciljeva ostvareno od Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine.
Ovo je bio najvažniji pokušaj do sada da se sve zemlje sveta obavežu da ograniče akcije koje doprinose globalnom zagrevanju.
Pre šest godina svetski lideri su se složili da porast temperature zadrže znatno ispod 2 stepena Celzijusa i da pokušaju da ne pređu 1,5 stepen.
Međutim, mnogi naučnici su zabrinuti da se svet nije dovoljno potrudio i da bi globalno zagrevanje moglo da dostigne 3 stepena.
Oko čega učesnici konferencije treba da se dogovore?
Od država sveta traži se da postave ,,ambiciozne“ ciljeve da se do 2030. smanji količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Osim toga, razmatraće se strategije pomoću kojih će zemlje postići cilj da do 2050. emisije gasova u atmosferu ne budu obimnije od onih koje nestaju iz atmosfere.
Šta siromašne zemlje žele?
Ljudi koji žive u siromašnim zemljama među prvima su pogođeni promenama koje je izazvalo globalno zagrevanje.
Ne samo da postoji opasnost od suša i toplotnih talasa, nego i od rasta nivoa mora, koje potapa ostrvske nacije i plodnu zemlju razara slanom vodom.
Šta su bogate zemlje obećale?
Bogate zemlje obećale su da će do 2020. godine pomoći siromašnijim državama sa 100 milijardi dolara godišnje, ali su do sada uspele da doniraju samo 79 milijardi.
Šta je potrebno da se ostvari da bi konferencija COP26 smatrana uspešnom?
Postoje velika očekivanja da će COP26 ostvariti značajan napredak u borbi protiv rastućih temperatura.
Od bogatijih zemalja će se tražiti da ispoštuju finansijsko obećanje od 100 milijardi dolara koje su već dale sa ciljem da se postigne bilo kakav napredak.
Sporazum koji obavezuje nacije sveta da postepeno prestanu sa sagorevanjem uglja bio bi veliko postignuće, mada sastanci održani pre samita sugerišu da to neće biti lak zadatak.
Osim toga, na zemlje će biti vršen pritisak i da nastave da stavljaju pred sebe sve zahtevnije ciljeve, ne samo u pogledu smanjenja emisija, već i prilikom pomaganja onim zajednicama i zemljama koje su već pogođene klimatskim promenama.
Preuzmite android aplikaciju.
