Novosađani su poznati po tome da svoje mišljenje veoma često zadrže za sebe, jer, razume se, nekulturno je mešati se u neku temu o kojoj te niko ništa nije pitao. U toj vlastitoj dvorani slave, tako visokouvaženi, obitavaju sve dok se ne dokopaju društvenih mreža, a onda dolazi vreme da se sve te “emotivne kalorije“, koje ih čine naduvenim i nesrećnim, potroše!
Ljudi se tada udobno smeštaju u svoju zonu komfora i iz udobnosti svojih fotelja brane čistotu svojih stavova kao vitez nevinost device.
Okupivši se na drušvenim mrežama, u sporovoznu čekaonicu za dobijanje osećaja “bitnosti“, pokušavaju da pakao veličine njihovih lobanja, zapravo prošire na pakao koji će živeti i u svim ostalim glavama, da utiču na kreiranje tuđih stavova i sasvim legitimno budu nagrađeni za to! Lajkom, razume se!
Konstruktivne rasprave najčešće se vode ispod objava na ordređenim grupama i stranicama, a sve češće i na privatnim profilima gde komšija, koji će se komšiji već sutra prilikom ulaska u lift kulturno javiti, bez problema može da sroči nešto u napadačkoj konotaciji, jer eto, Fejsbuk je odgovarajuće đavolje igralište za takvu rabotu.
Razloga za ovakvo ponašanje je mnogo.
Ponekad je to u sklopu nečijeg karaktera. To su znate oni ljudi iznad čijih glava skoro uvek vidite onaj oblačić sa porukom: “E sad, da ja vama nešto objasnim i kažem!“ Ponekad ustanemo “na levu nogu“ i nečija objava nas toliko izvede iz takta da moramo da odreagujemo, ponekad nam je to u opisu posla, a ponekad su nam ponašanja toliko neobjašnjiva da ni sam Hičkok ne bi uspeo da napravi takvu razradu radnje poput one koja se dogodi u ljudskom umu dok samozadovoljno lupa po tastaturi misleći da je nekoga “naučio pameti“.
Ipak, u životu postoje neki poznati obrasci ponašanja, pa tako i Novosađani imaju određene teme oko kojih se “lako zapale“, što marketing magovi veoma često koriste da im privuku pažnju.
Tako će jedna rečenica u kojoj će osoba, plaćena za to, napisati kako je Novi Sad bio mnogo lepši ranije dok je umesto Bulevara Evrope do Limana vodila “rupasta“ ulica koja vam je garantovano razbijala kamenje u bubrezima ukoliko ste njome prolazili biciklom, pokrenuti lavinu komentara vođenih nostalgijom za nekim prošlim vremenima kada je sve bilo mirnije.
Ta osoba, recimo, neće uzeti u obzir da se sve gradi i napreduje, da se sve više ljudi doseljava u ovaj grad i da bi, ukoliko “rupasta“ ulica u kojoj se saobraćaj jedva odvijao ne bi bila zamenjena pristojnom saobraćajnicom, to direktno uticalo i na kvalitet našeg života.
A nakon toga bi, ta ista fiktivna osoba o kojoj sada pričamo, mogla da napiše komentar kako smo zaostali u odnosu na sve druge gradove i to bi opet uspelo da izazove lavinu negativnih komentara.
Dakle, poenta ove priče je da su društvene mreže veoma pogodno tlo za sve vrste kritika, ali nažalost najmanje za one konstruktivne.
Teme oko kojih će se Novosađani najviše “upecati“ za komentarisanje su:
DOĐOŠI I STAROSAĐANI:
Bilo da se nalazite ispod nekog recepta “supe, sosa i mesa“ te se priča povede u pravcu lokalne kuhinje i navika, bilo da se radi o savetima za dobar provod ili o ko zna kakvoj novosadskoj temi, neko će u komentarima razbiti monotoniju komentarom koji će pokrenuti čitav niz reakcija.
Taj komentar obično ostavi “starosađanin“ koji je duboko ubeđen da su za sve negativne situacije u gradu odgovorni jedino i isključivo dođoši! Zbog dođoša je danas teško “spetljati“ žensku (sve su oni pokupili), zbog dođoša se izgubila kultura parkiranja na odgovarajućim mestima, zbog dođoša nam je gužva u saobraćaju, zbog dođoša ovo, zbog dođoša ono…
U nekom momentu, ove najčešće suptilno upakovane napade primetiće i druga strana, te će uzvratiti istom merom govoreći kako “starosađani“ misle da su “viša rasa“.
I eto tako, niotkuda, povešće se rasprava o tome ko su to ISTINSKI Novosađani.
PARKIRANJE:
U prvom činu sukobe se dve struje. Vozači koji se žale da nema dovoljno parkinga u gradu i ekolozi koji se žale da je izgradnja velikog broja parking mesta direktan udar na ekologiju. U drugom činu se nekako uvek dođe do Beograđana i njihove bahate vožnje, dok se u trećem svečana završnica ove drame obično okonča svakojakim uvredama i pretnjama kako će određeni vozači svoja kola sutradan pronaći u ne tako reprezentativnom stanju.
Ova problematika svakako najviše pogađa one koji automobilima dolaze u centar, zbog čega će Novi Sad uskoro dobiti i 4 nove podzemne garaže koje će delom rešiti ovaj problem.
NESAVESNI POSLODAVCI:
Što se ovog dela svađa na društvenim mrežama tiče, bes ponekad možemo i da razumemo. Neki privatnici se zaista trude da omalovažavaju druge, te da principom “leba bez motike“ na tuđim leđima grade svoje imperije.
Tako je nedavno u Fejsbuk grupi “Poslovi Novi Sad“ objavljena potražnja za radnike u određenoj pekari, sa uslovima koji su bili veoma oskudni. Ova objava izazvala je gomilu komentara, a ono što se najčešće ponavljalo, ako izuzmemo psovke, jeste “za te pare radi sam“.
Naravno, uvek se na raspravi nađu i druge teme koje su aktuelne na društvenoj agendi, dovoljno je da se samo zavrti priča oko nečega i svi će hrabro stati iza svojih tastatura u prve redove odbrane svojih stavova.
Istina, ne bi to bilo ništa loše, da smo jednako vični branjenju istih i kada nam je otkriven javni identitet, a ne samo kada se krijemo iza lažnih profila instruirani da dižemo svest narodu kako nam je loše jer ćemo od toga profitirati.
Ipak, nezadovoljstvo je ono što je danas najviše “IN“.
Preuzmite android aplikaciju.
