Почетна > Блог
Блог Свет

Огњен Карановић: Победа канонског јединства СПЦ и МПЦ – Архиепископије охридске (други део)

Од средњовековне епохе, па све до данас, геополитички и геостратешки положај централног дела Балканског полуострва, а у ужем географском смислу данашњег простора Северне Македоније, представљао је једно од „најосетљивијих“ подручја на европском копну.
Фото: Градске инфо

Преламања и сукоби политичких, духовних, националних, те културолошких интереса балканских држава и народа одувек су били оштро супротастављени империјалним тежњама, некад већине европских, а данас, готово свих светских, великих сила.

Управо, у датој колизији интереса балканских држава и народа, са једне стране и геополитичких интереса империјалних сила, са друге стране, требало би да детерминишемо генезу и успон тзв. „македонског питања“, односно устројства и изгледа „политичке мапе“ централног Балкана.

Од XVIII века до почетка прошлог столећа, наведени проблем налазио се у снажној релацији са историјатом чувеног и трагичног Источног питања, односно са конфликтом, који је настао у вези са питањем политичког наслеђа османлијских поседа у Европи.

У датим турбулентним геополитичким околностима, на географском простору Македоније, у периоду од 1019. године, па све до друге половине XVIII столећа, православна конфесионална заједница канонски је била устројена у засебну епархију, уздигнуту у ранг архиепископије, а под називом – Охридска архиепископија.

Са одређеним временским прекидима (условљеним историјским оклоностима политичких сукоба на Југоистоку Европе), поменута „архидијецеза“ налазила се in continuo у канонском јединству, као и под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, са седиштем у Цариграду.

Разумљиво, у току једног миленијума границе Охридске архиепископије, као и политичко-етничка структура њене црквене јерархије мењане су, у складу са, често незахвалним политичким приликама у историји овог дела Европе.

Приликом оснивања Архиепископије, нпр, границе њене јурисдикције односиле су се на готово све словенске земље и народе на Балкану, а који су се налазили у саставу древне Ромеје, при чему су, у првим годинама постојања ове епархије, чак и архиепископи, као и припадници јерархијске структуре бирани из редова словенског становништва.

У време постојања Душановог царства, али и касније, охридски архиепископи налазили су се под јурисдикцијом српског патријарха. Готово истовремено са укидањем Пећке патријаршије и генезом Источног питања у другој половини XVIII века, расформирана је и Охридска архиепископија.

На простору њене некадашње јурисдикције формиране су друге епархије, које су се нашле под непосредном влашћу агресивне фанариотске, политичке и духовне заједнице у оквиру Цариградске патријаршије.

Простор Повардарја, у историјском погледу – несумњиво, а у етничком – доминантно, од XIX века, па до 1945. године имао је карактер „поробљене српске земље“ (због чега је и с правом називан Јужном Србијом), који се налазио под османлијском управом, али и са невиђеним притиском терора турског, као и арбанашког башибозука спровођеним над локалним српским и словенским, православним становништвом.

Тај терор био је стихијски осмишљен и реализован „државно-политички програм“ османлијских власти, као и утицаја појединих великих сила, у првом реду Аустроугарске, предузиман са циљем сузбијања легитимних тежњи балканских државе, превасходно Србије, да Македонију ослободе од вишевековног туђинског јарма, те дату територију придруже својим матичним, националним државама.

Свакако, репресалије над српским и словенским становништвом предузимане су и ради онемогућавања духовно-културолошког и национално-политичког развоја наведне популације, па и саме њене егзистенције на том „трусном“ простору.

Од тренутка обнове бугарске државности и новог замаха бугарских националних тежњи, после Берлинског конгреса из 1878. године, стање политичко-духовног устројства македонских земаља добило је карактер „Дантеовог пакла“.

(наставља се)

 

Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:

Ognjen Karanović: Pobeda kanonskog jedinstva SPC i MPC – Arhiepiskopije ohridske

Преузмите андроид апликацију.