Slabašne nade „crnih“ da će „koalicija jamajka“, demohrišćane „spasiti od neumitnog odlaska u opoziciju“, ne unosi nemir u redovima socijaldemokrata, koji, gotovo i ne pomišljaju na mogućnost obnove „crno-crvene koalicije“, koja je vladala Nemačkom u prethodnim godinama, što bi Šolcu, svakako pomoglo da „postane kancelar“, ali i da otkloni mogućnost da buduća vlada bude „napravljena bez crvenih“.
Svestan je ovaj iskusni političar da je nemački narod „demohrišćane poslao na klupu za odmor“! Makar i privremeno… Ostaje jedino pitanje, zbog čega se to dogodilo?!
Demohrišćani su optuživani za promašaje u vezi sa imigracionom politikom (što je bila tema i na prethodnim izborima), kao i za nekonzistentne stavove u vezi sa „zelenom politikom“ i nejasno predstavljenim mehanizmima oko suzbijanja posledica pandemije na planu ekonomije i socijalne politike.
Takođe, „okrivljeni su“ i za loše „upravljanje“ zdravstvenom krizom. Međutim, u strateškim, posebno ideološkim stavovima (ukoliko se složimo da danas, uopšte i postoji jasna ideološka diferencijacija u pogledu postojanja grupacija na nemačkoj i evropskoj političkoj sceni) u vezi sa svim navedenim pitanjima, koja su zamerena demohrišćanima, ne možemo da prepoznamo određene bitne razlike kod političkih opcija zastupljenih u eventualnoj „semafor koaliciji“.
Strateški opredeljen pravac nemačke unutrašnje i spoljne politike, utvrđen u prethodnim decenijama, svakako je dominantan i u političkim planovima partija iz potencijalne „semafor koalicije“.
Kada je reč o tim pitanjima, razlike u odnosu na demohrišćane, možemo da pronađemo jedino u metodologijama implementacije strateških ciljeva nemačkog društva u narednim decenijama. Uz „zamor biračkog tela demohrišćana“, ovde možda možemo da pronađemo i krucijalni razlog, koji je uslovio i „krah crnih“ na, tek održanim saveznim izborima.
Na ovim izborima, nemački narod „sledio je“ opredeljenja birača iskazivana na izborima u protekle dve godine u mnogim evropskim državama.
Jasno je da se narodi Evrope, dominantno opredeljuju za „politiku liberalnog i levog centra“. Očigledno je da je to bilo opredeljenje i nemačkih birača. Na taj način mogli bismo da objasnimo i činjenicu da se 300.000 birača desničarske Alternative za Nemačku, ovaj put opredelilo za „politiku socijalne sigurnosti“, koju nude socijaldemokrati, kao i za „zelenu politiku“, koju su ponudili Zeleni.
Otvorena, evropska, liberalna Nemačka sa snažnom socijalnom politikom, ostaje trajno opredeljenje nemačkog političkog tela.
Dokaz za ovu tvrdnju nalazimo i u okolnostima u kojima „nemački alternativci“, već u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, neprestano i izraženo gube poverenje kod svojih birača. Pružanje podrške partijama koje nameravaju, eventualno, da formiraju „semafor koaliciju“, govori nam da je nemački narod opredeljen i za reformu Evropske unije, koja bi bila usmerena u pravcu njenog „jačeg povezivanja“, posebno u oblastima spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
Takođe, potencijalna „semafor koalicija“ biće prinuđena da redukuje „metodologiju kompromisne politike“, koju baštini „epoha Merkelove“, kada je reč o „evropskim i globalnim poslovima nemačke vlade“.
Svakako, prema izazovima koje produkuju uticaji Rusije i Narodne Republike Kine u „evropskim poslovima“, „semaforci“ će zauzeti „oštriju retoriku“. Opisana retorika biće usmerena i prema zemljama zapadnog Balkana (naročito, ukoliko zeleni „preuzmu“ nemačku diplomatiju), posebno prema Srbiji i Republici Srpskoj, ali bitne strateške pozicije Nemačke iz prethodnih godina, neće doživeti velike modifikacije.
(kraj)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
