Početna > Blog
Blog Svet

Ognjen Karanović: Kraj torijevske vladavine u Velikoj Britaniji? (drugi deo)

Na kojim premisama premijer Sunak zasniva svoja uverenja o pobedi Konzervativne stranke na predstojećim opštim izborima u Velikoj Britaniji 2024. godine.
Foto: Gradske info

Nakon katastrofalnih iskustava sa kojima se Britanija suočila posle početka rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022. godine, Sunakova vlada postigla je određene rezultate u pogledu saniranja teških posledica velikog globalnog geopolitičkog i ekonomskog sloma izazvanih ovom teškom političkom krizom.

Naravno, kriza predstavlja i posledicu pandemije izazvane virusom korone iz 2020. godine, ali i turbulentnim izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva iz „zagrljaja“ Evropske unije. Međutim, u periodu od aprila do juna ove godine, dakle u drugom kvartalu, stopa nezaposlenosti u Britaniji porasla je za svega 0,2%, sa 4% na 4,2 procenta, dok je rast zarada najviši od 2001. godine. U drugom međugodišnjem kvartalu, prosečna zarada u Velikoj Britaniji (bez posebnih naknada) porasla je za 7,8%.

Prosečna zarada na nedeljnom nivou iznosi 613 britanskih funti (oko 713 evra), odnosno za 22 radna dana radnici dobiju zaradu u iznosu od oko 3.140 evra.

U periodu od maja do jula 2023. godine zabeležen je veoma blagi pad broja slobodnih radnih mesta (za 66 hiljada). Prema rezultatima statističkih analiza u Velikoj Britaniji sada ima 1.220.000 slobodnih radnih mesta. Pored deficita u pogledu radne snage, produktivnost po satu porasla za 0,7 procenata u odnosu na prošlogodišnji drugi kvartal. Takođe, u periodu od aprila do jula 2023. godine zabeležen je standardno brži i viši rast prosečnih zarada u privatnom sektoru (za 8,2%), ali su zarade porasle i u javnom sektoru (za 6,2%).

Svakako, u politici zauzdavanja stope inflacije veliku ulogu imala je odluka o podizanju kamatnih stopa, što predstavlja meru kojoj su pribegle gotovo sve evropske države. Sa druge strane, potrebno je da razumemo da u poslednjih nekoliko decenija politička opredeljenja britanskih građana umnogome zavise od starosnih razlika u biračkom telu. Naime, jasno je da laburisti imaju veliku podršku kod starosno mlađe populacije, posebno „milenijalske“ i „generacije zed“.

Oko dve trećine birača u „penzionerskoj populaciji“ (iznad 65 godina) glasalo je za Konzervativnu stranku na opštim izborima 2019. godine. Ukoliko nameravaju da ostvare dominantnu većinu u odnosu na torijevce, laburisti bi trebalo da makar trećinu tog biračkog tela motivišu da na narednim izborima 2024. godine „zaborave na simpatije prema konzervativcima“. Takođe, Britanci svoja politička opredeljenja na izborima izražavaju i prema „regionalnim kriterijumima“.

Naime, tek 2019. godine torijevci su uspeli „da probiju crveni zid“, odnosno da osvoje 45 poslaničkih mesta u Donjem domu, koja su inače rezervisana za izborne okruge u centralnim (Midland) i severnim delovima Engleske.

Istovremeno, rezultati prethodnih opštih izbora u Škotskoj gotovo su „ugasili“ uticaj laburista u ovoj državi Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon unutrašnje krize u Škotskoj nacionalnoj partiji (vladajućoj stranci u Škotskoj) krajem prošle i početkom ove godine, uticaj laburista u biračkom telu donekle je uvećan.

Teme u vezi sa radničkim pitanjima i pravima, zatim rasnom, socijalnom, kao i tzv. „vouk“ politikom, takođe predstavljaju opredeljujuće faktore za britanske birače na sledećim opštim izborima. Posle „tema iz domena ekonomske politike“, navedena pitanja možda će biti i presudna za „sud“ britanskih birača na predstojećim izborima za britanski parlament.

(nastaviće se)


Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS

 

Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.

 

Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:

Ognjen Karanović: Kraj torijevske vladavine u Velikoj Britaniji? (prvi deo)

Preuzmite android aplikaciju.