Ne bismo pogrešili kada bismo konstatovali da geslo „Balkan balkanskim narodima“ predstavlja jednu od „najproskribovanijih“ misli i načela srpskih intelektualaca i državnika kod političkih elita mnogih geopolitičkih centara na svetu, pre svih u Evropi.
Poseban otpor prema datom načelu oduvek je pružala Nemačka, a od perioda „višeg stepena integracije Evropske unije“, veoma „hladan odnos“ prema navedenoj ideji i njenom institucionalnom izrazu u formatu Inicijative Otvoreni Balkan pokazuje strahovito inertna i birokratizovana briselska administracija.
Dokaz za pomenutu tvrdnju možemo da uočimo u činjenici da je svega nekoliko sati pre zvaničnog okončanja beogradskog „Prvog međunarodnog sajma vina“, a u okviru Incijative Otvoreni Balkan, „na adresu“ predsednika Srbije, Aleksandra Vučića „dostavljeno“ zajedničko pismo Emanuela Makrona, predsednika Francuske i Olafa Šolca, kancelara Nemačke u kome ova dva evropska državnika zahtevaju od Srbije da pokaže „…maksimalnu odlučnost i spremnost u donošenju teških odluka, koje vode ka napretku u dijalogu između ‘Kosova’ i Srbije, pod okriljem EU…“.
Šolc i Makron dalje navode da su „motive za pismeno obraćanje predsedniku Srbije pronašli“ u nedavnim tenzijama u severnom delu južne srpske pokrajine, koji bi mogli da „ugroze mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu“.
Istovremeno, evropski lideri obznanili su da su „zadužili francuskog i nemačkog savetnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima za postizanje pune normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“.
Postoji nekoliko spornih segmenata u opisanoj, pomalo iznenadnoj i svakako neobjektivnoj diplomatskoj inicijativi Šolca i Makrona prema zvaničnom Beogradu i to u danima kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigao veliki spoljnopolitički trijumf u implementaciji napora da na jednom samitu okupi sve najuticajnije predstavnike zemalja Zapadnog Balkana koji se nalaze u procesu evropskih integracija i da istovremeno osnaži instuticionalni fundament determinisanja specifičnog formata saradnje između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
U okolnostima kada su i premijer Crne Gore i predstavnici Bosne i Hercegovine izrazili spremnost da se njihove države pridruže Inicijativi ne možemo da se „otrgnemo“ od utiska da je pomenuta činjenica „upalila snažan imperijalni alarm u zvaničnom Berlinu“.
U proteklih nekoliko nedelja, varvarsko ponašanje Aljbina Kurtija (koji ima neskrivene simpatije vladajućih struktura u Nemačkoj) nije bilo zaustavljeno, pa ni dovoljno kritikovano od strane Evropske unije.
Naime, zloupotrebom odredaba Briselskog sporazuma i to iz 2011. godine, Kurti je pokušao da ograniči neka od osnovnih ljudskih prava (kao što je pravo na slobodno kretanje) srpskoj zajednici na Severu Kosmeta.
Dakle, tenziju i nezakonito ponašanje Privremenih institucija iz Prištine nije izazvao Aleksandar Vučić (?!), već vladajuće snage albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, pa postavljamo razumno pitanje, koji je smisao obraćanja Šolca i Makrona (čitajmo Nemačke) zvaničnom Beogradu?!
Uz navedeno, zašto je bilo potrebno imenovanje novih diplomatskih kadrova iz Berlina i Pariza u „briselskom dijalogu“, koji bi navodno trebalo da „pomognu Miroslavu Lajčaku u njegovim naporima“.
Zapravo, još i pre rusko-ukrajinskog sukoba mogli smo da svedočimo jednoj „poplavi“ imenovanja diplomatskih predstavnika velikih sila u kontekstu dijaloga koji bezuspešno vodi Evropska unija već jednu deceniju.
Kada znamo da Nemačka Evropu, a onda i Balkan, posmatra kao svoje „kolonijalno geopolitičko tržište“ kome je kompatibilna jedino politička „rascepkanost“ i međuetnička divergentnost između njenih država i naroda, sasvim je jasno da Evropska unija nikada neće pružiti sveobuhvatnu podršku Inicjativi Otvoreni Balkan…
Osim, ukoliko podlegne „američkom savetu“ da svoju „sferu delovanja“ na Zapadnom Balkanu ograniči na ekonomske interese.
Do tada možemo da očekujemo ove licemerne „diplomatske napore evropskih institucija“, koje nemaju nameru da pomognu uspostavljanju jednog stabilnog političkog stanja u ovom geopolitičkom žarištu na Jugoistoku Evrope.
„Kosmetski“ i „bosanski paket“ predstavljaju stalne mehanizme ucene Evropske unije u sabotažnim aktivnostima političkog Zapada, kada je reč o evropskim integracijama srpskog sveta.
Nema sumnje da Albanija (saglasno sa Severnom Makedonijom) i albanski narod, sa jedne strane i Srbija, te srpski narod, sa druge strane, nikada neće usaglasiti svoje stavove prema pitanju statusa južne srpske pokrajine, ali Inicijativa Otvoreni Balkan i te kako je pomogla da ovaj, gotovo nerešivi problem postane manje značajan u ekonomskim i bezbednosno-političkim odnosima dva najveća balkanska naroda, koji je u svojoj saradnji odlučio da primeni, upravo one „evropske vrednosti“ za koje, sve nas u ovom delu Evrope, Brisel već decenijama ubeđuje da bi trebalo da budu „zvezda vodilja naših nada, čežnji i interesa“.
Međutim, Nemačka se opravdano pita, koja bi bila njena uloga na Zapadnom Balkanu, ukoliko bi geslo „Balkan balkanskim narodima“ bio u potpunosti ostavaren implementacijom ideje Inicijative Otvoreni Balkan?!
(kraj)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Ognjen Karanović: Pobeda kanonskog jedinstva SPC i MPC – Arhiepiskopije ohridske (deseti deo)
Preuzmite android aplikaciju.
