Od početka ruske intervencije protiv kijevskog režima, iz država političkog Zapada „čujemo najave“ (kako je vreme prolazilo, sve glasnije) o „potrebi osnivanja novog ad hok Međunarodnog krivičnog suda za kažnjavanje ratnih zločina počinjenih u Ukrajini“.
Nesumnjivo, čitaocima u našoj zemlji pomenute najave „izazivaju veoma burne emotivne reakcije“, odnosno snažno ih podsećaju na period od pre tri decenije, kad je na potpuno nelegalan način formiran, takođe ad hok tribunal u Hagu, nadležan za istraživanje i kažnjavanje ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslaviji u ratovima iz devedesetih godina prethodnog stoleća.
U činu osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (protivno normama međunarodnog javnog prava i „regulama“ Ujedinjenih nacija) tada je učestvovala i Ruska Federacija (doduše, početkom narednog milenijuma Rusija je snažno kritikovala nečastan rad ove dobrano obrukane kvazipravosudne, a zapravo političke institucije) i nikada nije osporila podršku osnivanju Haškog tribunala.
Prisetimo se da je jedan od osnovnih zadataka u radu Haškog tribunala (čije aktivnosti nisu okončane, te su i nastavljene u okviru „zanimljivog instituta“, tzv. međunarodnog rezidualnog mehanizma osnovanog 2010. godine, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN) bio da, pored kažnjavanja zločinaca i „generisanja pravde za njihove žrtve“, takođe „afirmiše pomirenje između sukobljenih strana i njihovih naroda“.
Radom Haškog tribunala, nijedan od tih njegovih „sakralnih zadataka“ nije ostvaren. Nije ni mogao biti, jer već nakon osnivanja tog „suda“ postalo je jasno da je cilj njegovog rada imao samo političku dimenziju. Bilo je potrebno „sudski sankcionisati“ narativ o krivici srpskog naroda i njegovih tadašnjih političkih i vojnih predstavnika za sukobe i građanske ratove na prostoru bivše SFRJ, ali i marginalizovati ulogu međunarodnog faktora, pre svih političkog Zapada u „razbijanju druge Jugoslavije“.
To je i postignuto. Sada, uz postojeći, „oproban recept – ponovo radi Tribunal“. Ne bi trebalo da začude naše čitaoce razlozi, zbog kojih nam je najava osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene u Ukrajini „razbudila mučne uspomene na rad Haškog tribunala“.
Evropski parlament je u nedavno usvojenoj rezoluciji zatražio od država članica da, u bliskoj saradnji sa Ukrajinom i međunarodnom zajednicom, EU podstakne stvaranje specijalnog međunarodnog suda za krivično gonjenje ruskog političkog i vojnog rukovodstva i njihovih saveznika. Ubrzo, ministri pravosuđa država EU usvojili su zaključak o početku rada na osnivanju navedenog suda.
Nakon tog sastanka u Stokholmu (na kome je putem video-linka prisustvovao i ukrajinski ministar pravde, ali ne i ruski) saopšteno je: „Kancelarija glavnog tužioca Švedske i tužioci za ratne zločine iz švedskog tužilaštva su podelili svoja iskustva iz prethodnih tužilaštava za ratne zločine, a Eurodžast je predstavio novu bazu podataka za dokaze. Ministri su zatim razgovarali o naučenim lekcijama i najboljim praksama za krivično gonjenje ključnih međunarodnih zločina u Ukrajini“.
Takođe, komesar za pravosuđe EU, Didije Rejnders na konferenciji za štampu posle ministarskog sastanka izjavio je: „Prvi put nam se otvaraju velike mogućnosti da radimo na kreiranju instance za međunarodne zločine … Na kreiranju sudske instance, procedura i zakonskih rešenja rade zemlje članice, treće zemlje i Međunarodni krivični sud i to je prekretnica ne samo za počinioce ruske agresije, nego i za ceo svet, za zločine svih vrsta“.
Rejnders kaže da izveštaji sa terena u Ukrajini upućuju na to da je u toj zemlji počinjeno 65.000 navodnih ratnih zločina, a 14 država članica su započele istrage. Dakle, još nije ni formiran sud, ne postoji tužilaštvo, niti njegovi organi za prikupljanje dokaza, tek su počele izvesne istrage zločina u zoni ratnih dejstava (nismo sigurni koliko takve istrage i mogu da budu efikasne, baš zbog postojećih okolnosti), ali već je poznato da će taj „sud“ suditi, a verovatno i presuditi ruskom državnom i vojnom vrhu da su krivi za počinjene ratne zločine, iako još nisu, niti su mogli da budu „pravosudno optuženi“.
Ukrajinski zločini se ni ne pominju, pa bi neko možda stekao utisak da ukrajinske oružane snage nisu ni sposobne da čine bilo koja krivična dela!
Ova tragikomična, aposolutno politički konstruisana, karikaturalna „priča“ o sudu i pravdi, neobično podseća na podizanje optužnica protiv političko-vojnog državnog vrha SR Jugoslavije za ratne zločine navodno počinjene nad kosmetskim Albancima u maju 1999. godine, dok je još trajala agresija NATO na Srbiju i Crnu Goru i to u situaciji, kada nijedan predstavnik Tužilaštva ondašnjeg Haškog tribunala nije ni mogao da pokrene bilo kakvu istragu u južnoj srpskoj pokrajini, koja bi dokazima potkrepila objavljene optužnice protiv Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, Vlajka Stojiljkovića i drugih.
Zanimljiv je i pokušaj determinisanja mehanizama za osnivanje novog međunarodnog suda za ratne zločine. Navodi se da bi sud mogao da ima sedište (a gde bi drugo) u Hagu. Takođe, Didije Rejnders nije govorio istinu kada je kazao da se prvi put „…otvaraju velike mogućnosti da radimo na kreiranju instance za međunarodne zločine…“. Prvo, svi znamo da postoji legalan Međunarodni krivični sud, osnovan 2002. godine, na osnovu tzv. Rimskih protokola iz 1998. godine, koji su potpisani i ratifikovani od strane 123 države-članice UN (među kojima su sve države-članice EU, ali i Ukrajina, koja je potpisala Rimske protokole, koje još nije ratifikovala).
Prema tome, zašto bi predstavljalo prepreku ovom sudu da pokrene istrage navodnih zločina, koji su počinjeni od bilo kojih učesnika u ratu u Ukrajini?! Zašto je potrebno osnivanje novog suda, sa sumnjivom, „politički i geopolitički obojenom“ strukturom, nadležnostima, zadacima i sa nedefinisanim nadležnostima, ali „osnivačkim mehanizmima“?! Odgovor je sraman, ali istovremeno i veoma jednostavan.
Na prvom mestu, jedini legalan, međunarodni krivični sud nije prihvaćen ili priznat od strane SAD, ali ni od strane Kine i Rusije. Sa druge strane, čak i kada bi taj sud vodio sudske postupke u vezi sa krivičnim delima počinjenim u Ukrajini, rezultati rada ove međunarodne institucije, ne bi nužno morali da „potkrepe željeni narativ o ratu u Ukrajini“. Na taj način, mogućnost produkovanja „političke mape sveta bez Rusije“, bila bi znatno umanjena.
Iz tih razloga, politički Zapad ponovo je odlučio da „zaobiđe UN“, da ignoriše postojeće procedure i već ustanovljene međunarodne institucije koje bi jedine mogle da budu nadležne za pokretanje pravosudnih procesa, te se odlučio za stvaranje jednog „prekog, inkvizicionog, političkog suda“, čije su nadležnosti, struktura, i procedure krajnje sumnjivi, ali koji (istovremeno) ima jasan politički zadatak. U odnosu na Haški tribunal za Jugoslaviju, politički zadaci u vezi sa rusko-ukrajinskim ratom, danas se ni ne prikrivaju.
Jasno je obznanjeno da će sud procesuirati Vladimira Putina, predstavnike ruske države i njihove saveznike u svetu (makar formalno, Haški tribunal za Jugoslaviju sudio je državljanima svih sukobljenih zemalja u ratovima iz devedesetih). Ovaj put, politički Zapad ni ne poziva se na iskustva ili jurisdikciju UN (Haški tribunal za Jugoslaviju, protivno utvrđenim procedurama osnovan je od strane Saveta bezbednosti).
Sasvim je jasno da nije utvrđeno na osnovu kojih koordinata su ustanovljene nadležnosti EU u osnivanju tog budućeg suda. Najavljena je i mogućnost da taj sud ima „hibridni karakter“, pri čemu bi njegovo sedište bilo u Ukrajini, dok bi procedure u vezi sa radom tribunala obuhvatale propise iz oblasti međunarodnog krivičnog prava, „domaćeg“ ukrajinskog pravosudnog sistema, sa sudijama koji bi bili imenovani od strane Evropske unije.
Nismo sigurni da li su procedure, struktura i mehanizmi rada tog budućeg suda razumljivi i samim njegovim osnivačima. Ništa to ne smeta! Voz je odavno otišao iz stanice i neće se zaustaviti sve do Vladivostoka… a možda ni do Vašingtona… Vreme će pokazati!
(kraj)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
