Без сумње, рат у Украјини представљаће „преломну“ тачку у будућој периодизацији историје. Заправо, свет, изграђен на темељима победе Коалиције Уједињених народа над Силама осовине 1945. године, као и његова последња фаза развоја (постхладноратовски свет након колапса Источног лагера и Совјетског Савеза 1991. године) неумитно је окончао своје постојање.
Такође, у академско-политичким круговима широм светских меридијана преобладава став да након руско-украјинског рата, исти тај свет и човечанство „више никада неће бити исти“. Чак и да не препознајемо одређени „вишак емоција“ у поменутој мисли, поново несумњиво, дата тврдња „опхрвана је“ суморном истоном. Свет више никада неће бити исти.
Међутим, нико још не може да пружи довољно поуздану профил координатног система, који би нам помогао да докучимо „како ће изгледати тај постратни свет“!
Све наведене тврдње и одреднице у вези са изгледом света након руско-украјинског рата могли бисмо да пројектујемо и на европске меридијане, посебно у односу на судбину Европске уније. У околностима када је постало јасно да овај рат неће бити окончан ни у наредним годинама (можда и деценијама) долазимо у прилику да „пројекције будућности“ у вези са положајем, улогом и функцијом ЕУ у будућности ограничимо на наредну, 2023. годину.
Потпуно је јасно да је политичка и економска криза, непосредно продукована пандемијским годинама (које још нису окончане), а онда и руско-украјинским ратом снажно и највише погодила земље ЕУ, као глобалног геополитичког и економског чиниоца светских процеса и стања.
Врхунци таласа свесно индуковане колективне антируске хистерије „распаљују страсти“ у европским престоницама, већ месецима.
На крају ове године, колективна свест Европљана, замагљена пренаглашеним емоцијама, сасвим незнатно је „почела да се буди“. Ти знаци „мамурлука“ или „јутарњег бунила“ постају очити, посебно у немачким привредним и политичким круговима. Сасвим је очигледно да је Немачка одлучила да „пронађе“ сопствени пут, чак и аутономно у односу на друге земље ЕУ, посебно у односу на „ратоборне државе“ на истоку Европске уније.
Свега неколико сати пре настанка овог блога, немачки канцелар Олаф Шолц изрекао је речи које су у протеклим месецима биле готово незамисливе: „Запад ће морати да врати комуникацију и сарадњу Русијом након завршетка Специјалне војне операције“ (парафразирано). Који параметри су утицали на измену реторике код немачког канцелара. Након снажне прве половине године, привреда ЕУ је сада ушла у много изазовнију фазу. Шокови изазвани руско-украјинским ратом умањују глобалну потражњу и појачавају инфлаторне притиске у свету, а посебно у ЕУ.
Због своје географске близине рату и великог ослањања на увоз енергената (посебно гаса) из Русије, Европа заузима најизложеније место у реду напредних економија, када је реч о њеној политичкој и економској стабилности.
Енергетска криза нарушава куповну моћ становништва, те врши снажан негативан притисак на производњу. Као резултат тога, изгледи за раст БДП у 2023. години знатно су слабији, али и потентнији за инфлацију у односу на прелазну пројекцију Европске комисије из јуна 2022. године. Велики удар на своје економије европске земље могу да очекију у првој половини 2023. године. Реални раст БДП у ЕУ највише изненађење продуковао је у првој половини 2022. године, пошто су европски грађани појачали своје потрошачке навике, посебно у сфери терцијарне привреде.
Експанзија је настављена и у трећем кварталу, али знатно слабијим темпом. У условима повећане неизвесности, високих притисака на цене енергије, ерозије куповне моћи становништва, рестриктривнијих услова финансирања очекујемо да ће ЕУ, државе еврозоне, као и већину земаља чланица криза увести у рецесију и то у поседњем кварталу године.
Ипак, снажан замах из 2021. године, раст у првој половини ове године требало би да подигну реални раст БДП у 2022. години на 3,3% у ЕУ (3,2% у еврозони), што представља знатно вишу цифру у односу на пројектованих 2,7% од пре неколико месеци.
Услед високе стопе инфлације, која наставља да нарушава стандард широких слојева популација у државама ЕУ контракција привредне активности биће настављена и у 2023. години. У другом кварталу наредне године очекује се умањење инфлације, а са њим и виши степен раста БДП.
Међутим, са снажним одсуством трговинске потражње привредна активност остаће умањена и то са растом БДП, који ће достићи 0,3% у свим државама ЕУ у 2023. години. Тегобна енергетска безбедност на зиму 2023/2024. године, уз исцрпљивање војне помоћи украјинским оружаним снагама, те уз „општи замор због рата“, политички Запад у ЕУ доживеће велике социјалне и политичке немире.
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Ognjen Karanović: Jedan pogled na rat u 2023. godini – treći deo
Преузмите андроид апликацију.
