Прерано „отписани“ Додик, своју политичку снагу тријумфално је вратио на изборима за градоначелника Приједора, где је кандидат његове партије, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Слободан Јавор, освојио убедљиву већину гласова (53%) од укупног бирачког тела, које је остварило своје грађанско право и обавезу на биралиштима. Традиционално, гласачи „излазе на биралишта“ у масовом проценту у БиХ.
У реалним процентима (с обзиром на пројектовано стваран број грађана са бирачким правом), понекад тај „опсег гласачког тела“ достиже и проценат од 70% грађана, који су регистровани у бирачким списковима. Међутим, на последњим ванредним изборима у Приједору, на „бирачким местима појавило се“, тек нешто више од 30% грађана са бирачким правом.
Наведене околности, поједини политичари и аналитичари одмах су окарактерисали, као сигуран показатељ да „Додиков тријумф“ и није „толико убедљив“, те да је већина бирача одлучила да СНСД и њеном кандидату за „првог човека“ Приједора, ускрате подршку. Но, поменути пратиоци политичких процеса и стања у Српској и БиХ превидели су чињеницу да грађани Приједора нису пружили подршку ни Јаворовом противкандидату из редова Демократског народног савеза (ДНС), господину Горану Предојевићу.
Такође, у обавези смо да нагласимо да је Додиков СНСД остао апсолутни победник у Приједору и на изборима за српског члана Председништва БиХ, 2018. године, када је на биралишта у овом граду изашло 45% гласача.
Као што смо нагласили у претходна два блога, више од деценију и по, ДНС је био један од изузетно поузданих коалиционих партнера Додиковом СНСД. Међутим, након општих избора из 2018. године и раскола у странци, коју данас води Ненад Нешић (иначе, власник и одговорно лице у неколико веома успешних компанија у Републици Српској), ДНС је постао део „опозиционог табора“, уз ПДП и СДС.
Након „приједорског дебакла“, који су доживели ДНС (који је и настао, управо у Приједору) и опозиција, између поменутих „опозиционих савезника“ уследиле су оптужбе за „непринципијелно политичко деловање“.
Српска демократска странка и Партија демократског прогреса оптужују Нешића да је био „Додиков притајени савезник“ у редовима опозиције, те да је то био главни разлог, због којег „удружена опозиција“ није желела да пружи тзв. „инфраструктурну и логистичко-политичку подршку“ ДНС на изборима у Приједору (без обзира што дата врста подршке ДНС у Приједору није ни била потребна).
Са друге стране, ДНС је покренуо разговоре са неколико мање утицајних и ванпарламентарних странкама у Републици Српској, вероватно са намером да са њима утелотвори неки будући политички савез пред изборе 2022. године.
Оптужбе за његову евентуалну „издају опозиционих снова“ нису престале, а вероватно нису ни опстале без основа. Међутим, постављамо питање, да ли су описане околности разлог за дебакл опозције и успон Додика на изборима у Приједору?
Свакако, дато питање постављамо и у контексту оправданих претпоставки да би „приједорски избори“ могли да буду „пресликани“ и у резултатима избора на ентитетском нивоу у Републици Српској, крајем наредне године?
У периоду после општих и локалних избора у БиХ из 2018. и 2020. године, када је постало јасно да је дошло до извесног „замора“ код Додиковог бирачког тела, те да би његови познати политички „маневри и заокрети“, као и методологија приступа бирачком телу, могли да остану недовољни за успех у неком наредном изборном циклусу, актуелни члан Председништва БиХ из реда српског народа, поново је „наметнуо изборну тему“ око које би политичко тело Српске и српски народ у БиХ требало да се „мобилишу“ пред изборе 2022. године.
Свакако, реч је о сасвим оправданим и веома озбиљним темама – опстанак Републике Српске и српског националног идентитета у БиХ, али и уклањање утицаја високог представника и политичког Сарајава на стратешке политичке процесе и стања у овој држави.
На овај начин, Додик је поново изненадио, па и затекао своје политичке противнике.
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
