Upućeni pratioci političkih procesa u Sjedinjenim Američkim Državama tvrde da se, u prvoj godini svog mandata „bilo koja predsednička administracija, najpre ‘pozabavi’ osetljivim, kompleksnim ili gotovo nerešivim pitanjima“, da bi u narednom periodu, a posebno u završnoj godini mandata (što bi za Bajdena bila godina potencijalnog reizbora), tj. u vremenu novog izbornog ciklusa, bila u prilici da fokus svoje pažnje usmeri na pitanja, koja nemaju „visokokompleksan“ karakter, te koja ne iziskuju velike kapacitete u procesima njihovog rešavanja.
Razumljivo, američki predsednici praktikuju navedenu „dinamiku suočavanja sa izazovima“ iz veoma pragmatičnih razloga. Jednostavno, u datim okolnostima, dolazi do rasta utiska o eventualnoj ili „izvesnoj kompetentnosti“, aktuelnog američkog predsednika (naročito, ukoliko je on kandidat svoje partije i za naredni „termin u Beloj kući“), kod njegovog biračkog tela.
Ukoliko se složimo sa navedenom tezom (koja, doduše, poseduje svoje uporište u argumentima), onda ne bi trebalo da nas posebno iznenadi činjenica da je svoje najveće poraze, administracija Džoa Bajdena, u svojoj prvoj godini mandata, doživela, upravo u oblastima američke spoljne politike.
Gotovo svi lideri uticajnih država u svetu „saglasno“ su tvrdili da je novi američki predsednik veoma iskusan političar i državnik (što je nesporno), te kako se to floskulno danas definiše, govorili su da je u pitanju „dobar poznavalac geopolitičkih kretanja savremene svetske zbilje“.
Uistinu, Bajden je „počeo u skladu sa očekivanjima njegovih domaćih i inostranih saveznika“, kao i biračkog tela, koje mu je u novembru 2020. godine pokazalo naklonost na predsedničkim izborima.
Nakon Trampovog kontroverznog povlačenja punopravnog članstva SAD u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Bajden je poništio tu nepopularnu i nepotrebnu meru prethodne administracije. Takođe, „vratio je SAD“ u pregovore o obnovi „nuklearnog sporazuma“ sa Iranom, koji je bio tako brutalno srušen od strane Donalda Trampa.
U jednoj veoma ograničenoj meri ojačao je savezništvo sa zemljama NATO, te je „ledene odnose“ SAD sa Severoatlanskim savezom iz doba Trampove administracije, pokušao u određenoj meri da „otopli“. Dakle, u globalnoj politici, Bajden je preduzeo nekolicinu poteza, koji, i te kako, proishode i iz njegovih duhovno-ideoloških i političkih shvatanja i višedecenijskih opredeljenja. Međutim, onda se se „sudario sa realnošću“.
Na prvom mestu, čak i pored pandemije, SAD i svet doživeli su znatne transformacije u odnosu na vreme kada je Džo Bajden, u vreme Obaminog drugog mandata, obavljao dužnost američkog potpredsednika.
Zaista, Tramp je uslovio, ali i pokrenuo mnoge aspekte velike transformacije u američkom društvu, pa i percepciju američke javnosti o sopstvenoj zemlji i njenoj globalnoj geopolitičkoj ulozi u savremenom svetu.
Sa druge strane, pandemija, te svetska ekonomska kriza izazvana posledicama pošasti kovida-19, pred licem planete, „u parčad su polomili“ dotadašnji „geopolitički i politički mozaik sveta“, te njegove, gotovo „sakralne regule“.
Bajden je zatekao „poredak bez poretka“ ili „svetski poredak u ponovnoj izgradnji“, gde su se „ponovo mešale globalne karte u neprekidnoj igri prestola“.
Izazov „azijskog džina“, Narodne Republike Kine, ostao je dovoljno impozantan, zbog čega je Bajden preduzeo jedan zanimljiv korak, usmeren u pravcu geneze novog vojno-političkog svetskog saveza, bez suštinskog utemeljenja u NATO, koji je odavno postao i „trom i prevaziđen“, sa konglomeratom od trideset, u mnogim pogledima, divergentnim državama.
Naime, stvoren je AUKUS, savez zapadnocentričnih velikih sila sa bogatim anglosaksonskim kulturološkim i političkim nasleđem (SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija).
Prilikom stvaranja AUKUS, bilo je vidno izostavljanje sila sa evropskog kontinenta (Francuske, Nemačke, pa i Italije) iz njegove strukture, što posredno predstavlja jednu neskrivenu „poruku“ Bajdenove administracije, koja se u tom poduhvatu oslonila i na nasleđe Trampove administracije.
Svakako, „poruka“ je bila upućena Evropskoj uniji i NATO, koji u „svetskoj utakmici“, postepeno gube svoj primat. Novi savez pozicioniran je prema cilju zaštite interesa SAD, Velike Britanije i Australije u „pacifičkom basenu“ i, nesumnjivo, usmeren je protiv interesa NR Kine.
Bez obzira na ovaj zanimljiv i, sigurno, dalekosežan potez Bajdenove administracije, „bezglavo“ i panično povlačenje Amerikanaca iz Avganistana, u avgustu 2021. godine, ostavilo je „vidljiv ožiljak“ na „licu“ Bajedenove administracije. Posle tog „bega iz Kabula“, te obnove Islamskog emirata u Avganistanu,
Bajdenov rejting, do danas, nije se oporavio.
(nastaviće se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
