U prvoj godini „posttrampovske ere“, kada je počeo mandat aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džozefa Bajdena, mnogi „mejnstrim“ mediji „monokulturno“ i tradicionalno „beskrvno“, tvrdili su da će nova administracija, uz snažnu podršku građana SAD i konačni „mir“ i „harmoniju“ između svih grana vlasti, kovidom i svetskom ekonomskom krizom „ranjenu zemlju“, „oplemeniti empirijski dokazanim profesionalnim radom starih političkih elita“, koje je tako „vandalski“ uzdrmao Donald Tramp, te „grozomorne“ 2016. godine.
Početni uspesi u umanjenju nezaposlenosti i pokretanju privrede, nisu prvenstveno ostvareni usled „vizionarske genijalnosti“ Bajdenove administracije, već zbog činjenice da se nakon „serijskih zaključavanja“ u poslednjoj godini Trampovog mandata, posebno u saveznim državama, gde su vlast imale demokrate, Amerika „otvorila“, naročito nakon Bajdenove „gromopucateljne“ najave iz januara 2021. godine, da će uz snažnu kampanju masovne i opšte imunizacije, SAD kovid pobediti do juna prethodne godine.
Pored impresivne i dobro organizovane kampanje imunizacije, to se ipak nije dogodilo. Virus korone nije pobeđen i nastavlja da „steže svoje kontaminirane okove“ nad vodećom svetskom ekonomskom i vojno-političkom silom.
Sa druge strane, Bajden je ostvario minimalne i veoma ograničene uspehe u pitanjima unutrašnje i ekonomske politike. Upravo, u navednim oblastima doživeo je nekoliko veoma snažnih udara, koji su na kraju otelotvorili u strahovite poraze.
Na prvom mestu, trebalo bi da razumemo da je unutrašnja energetska, zdravstvena, ekološka, socijalna i privredna politika administracije Džo Bajdena zasnovana na njegovoj, sada već čuvenoj platformi, koju je najavio još u predsedničkoj kampanji, a predstavio u toku svoje inauguracije, u januaru 2021. godine.
Sistem različitih programa obnove i razvoja SAD u okviru platforme, dobio je naziv Build Back Better Plan, a u početku bio je vredan 3,75 triliona dolara.
Legislativni okvir pomenutog programa, trebalo je da dobije svoj „zakonski pečat“ usvajanjem Build Back BetterAct, dakle akta (zakona) o potvrđivanju procesa implementacije programa o obnovi zemlje i njenog društva.
Predviđeno je da navedeni zakon i Plan iz koga dati akt proishodi, budu realizovani u nekoliko faza, koje bi bile kompatibilne sa programom reformskih mera u više društvenih sfera, gde već decenijama postoje mnogi izazovi (od infrastrukture, preko politike zapošljavanja, socijalne politike, preduzetničkog sektora, do javne uprave i finansija).
U jednom širem kontekstu, kao okvir afirmacije zelene politike, Plan je bio predstavljen od strane predsednika Bajdena i na samitu u Glazgovu, u novembru 2021. godine.
Međutim, Build Back Better Act je dospeo u ozbiljnu krizu, bez obzira što je upravo pre dva meseca, dobio podršku u Predstavničkom domu Kongresa SAD.
Naime, senator Džozef Menčin III, demokratski centrista iz Zapadne Virdžinije, uskratio je podršku pominjanom Aktu, što je uslovilo „jednu neprijatnu situaciju“ pred predstojeće glasanje o BBBA u Senatu i dodatno narušilo ugled predsednika Bajdena, već na početku 2022. godine.
S obzirom da Menčin predstavlja i rudare iz čuvenih rudnika mrkog uglja u Zapadnoj Virdžiniji, širom SAD, u desnom i centralnom biračkom telu Demokratske stranke, pojačano je uverenje da Bajden (u korist snažnoj podršci politici zelene energije) neguje indiferentan stav prema „radničkoj zajednici i srednjem sloju populacije“, što već uveliko eksploatiše i njegov nekadašnji, a možda i budući predsednički protivkandidat, Donald Tramp.
Za svega nekoliko nedelja, ovo je već treći veliki poraz ili, makar, privremeni neuspeh Džo Bajdena u domaćoj politici, pa i u sopstvenoj stranci.
Pre nekoliko nedelja, predlog ove administracije o realizaciji reformi izbornog procesa („filibaster“), odbijen je od strane senatorke Kirsten Sinema iz Arizone. Na opisani način, važno obećanje ili najava Bajdenove administracije iz predizborne kampanje, dovedena je u pitanje. Samo nekoliko dana posle „Menčinovog udara“, Vrhovni sud SAD usvojio je odluku o stavljanju van snage predsedničke naredbe (uredbe sa zakonskom snagom) o obaveznoj vakcinaciji protiv kovida-19 u velikim privrednim korporativnim pravnim licima.
Ni ova, doduše ne previše popularna mera u borbi protiv pandemije, nije dobila podršku, ovaj put od najviše sudske instance u SAD. Pomenuta neprijatnost po Bajdenovu administraciju, ostavila je lošu sliku o američkom predsedniku u delu političke javnosti „preko Atlantika“ i to u situaciji, kada se Bajden suočava sa najnižom podrškom među biračima (svega 33%) i to pred kraj, tek prve godine mandata. Napomenimo, da u novembru ove godine, Ameriku čekaju jedni važni izbori, koji mogu da izmene dominaciju demokrata u Kongresu SAD.
Sa opisanim rejtingom „pobednika nad Trampom“, koji je i bio kandidat Demokratske partije, da li možemo i očekivati takav razvoj procesa na političkoj sceni u SAD?
(nastaviće se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
