Najuzbudljiviji segment spoljnopolitičke „ofanzive“ administracije predsednika Bajdena, na isteku prve godine njenog mandata, otkrivamo u novom „zamahu“ ukrajinske krize, za koji, mnogi svetski mediji i analitičari (posebno oni sa političkog Zapada) tvrde da bi mogla da izazove globalnu katastrofu u vidu „nuklearne kataklizme“ Trećeg svetskog rata.
Da li su Sjedinjene Američke Države i Džo Bajden, zaista, spremni da izazovu rat između Ukrajine i Rusije i da li bismo u takvim, ne toliko, hipotetičkim uslovima, američkog predsednika mogli da okrivimo i za činjenicu da je u prvoj godini mandata uspeo da ceo svet ili, makar „samo evropski Istok“, „odgurne“ u ratnu katastrofu?!
Tvrdoglavo insistiranje političkog Zapada, pre svih SAD, da kompletnom „neposrednom komšiluku ili dvorištu“ Ruske Federacije, bude dozvoljeno punopravno ili pridruženo članstvo u sistemu vojno-političke kolektivne bezbednosti, upravo, tog Zapada, izaziva pretnju, u kojoj bi tenzije na rusko-ukrajinskim granicama, mogle da „eksplodiraju“ u otvoreni regionalni oružani konflikt.
Potencijalno, taj konflikt mogao bi da bude pretnja i za „svetski mir“.
Nakon Avganistana, postali smo svedoci, veoma intenzivne, gotovo „agresivne“ diplomatske, pa i vojno-političke „ofanzive“ SAD na različitim „političkim meridijanima“ u svetu, od zapadnog Balkana, srednje Azije i Bliskog istoka, pa sve do Ukrajine.
Mogli bismo da zaključimo da Bajden nasumično i istovremeno „otvara“ nekoliko, planetarno osetljivih „političkih frontova“, i to sa ciljem suzbijanja, bilo kojeg uticaja Rusije van njenih, međunarodno priznatih granica (ukoliko sudimo na osnovu „greške“ ili „nedopustivog neznanja“, koje je iskazala britanska šefica diplomatije, prilikom sastanka sa Sergejom Lavrovom, a u vezi sa oblastima u Ruskoj Federaciji, onda bismo mogli da zaključimo da politički Zapad negira suverenitet Rusije i u njenim međunarodno priznatim granicama).
Međutim, prisustvo stotinu hiljada pripadnika oružanih snaga Ruske Federacije u blizini granice sa Ukrajinom, te aktuelne, desetodnevne, zajedničke vojne vežbe ruskih i beloruskih oružanih snaga, zvanična Moskva opravdava činjenicom da su same ukrajinske vlasti, još pre nekoliko meseci, najavile snažnu ofanzivu protiv Donbasa, a niko razuman, valjda, ne očekuje da bi Rusija, „mirno i nemo“ posmatrala ratnu akciju protiv njenih sunarodnika (mada, „joj ne bi bilo po prvi put“), koja bi mogla da „izrodi“ neki novi pokolj, sličan onom u Odesi iz 2014. godine.
Sa druge strane, Bajdenove SAD i Velika Britanija, neprestano ohrabruju inicijative zvaničnog Kijeva, u vezi sa pridruživanjem Ukrajine Severoatlanskom savezu (NATO).
Od bilo koje akcije ukrajinskih vojnih snaga u Donbasu, data mogućnost predstavlja istinsku bojazan za ruske strateške interese u crnomorskom basenu.
Kada je u pitanju potencijalna vojna akcija Rusije u Ukrajini, Kremlj, pa i zvanični Kijev, a posebno tamošnji mediji, neprestano ističu da se takve mogućnosti razvoja aktuelne krize, prenaglašavaju u medijima i političkim vrhovima zemalja na političkom Zapadu, koji su i „kreirali utisak o atmosferi kolektivnog ludila i ratne psihoze“.
Kompletna „atmosfera“ pomalo podseća na čuveni „lov na veštice“ s početka ovog stoleća, kada su Buš mlađi i Bler tvrdili da Sadam Husein poseduje (nikad pronađeno) oružje za masovno uništavanje, te da je Irak spreman da izvrši invaziju na svoje susedne zemlje!
Kao što znamo, navedene tvrdnje zloupotrebljene su, kao razlog za pokretanje invazije na Irak. Sa jedne strane, Bajden i Džon Salivan, ambasador SAD u Moskvi, naglašavaju da „Rusija ima nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali da ne poseduju dokaze da li je potencijalna akcija već odobrena ili naređena“, a sa druge strane, pozivaju svoje građane, koji trenutno borave u toj crnomorskoj državi, da je iz bezbednosnih razloga, što pre napuste, jer, kako kaže američki predsednik: „Sjedinjene Države neće poslati vojsku u Ukrajinu, u cilju evakuacije američkih državljana“.
Upravo, u ovoj neobičnoj „jednačini“, možda bismo mogli da prepoznamo stvarne namere Džo Bajdena, koje proishode iz ove haotične strategije Bele kuće u odnosu prema svojoj „večnoj Nemezi“ – Rusiji?! Osnovni pravac delovanja predsednika Bajdena usmeren je prema politici „razdvajanja“ Kine i Rusije, ali i u sprečavanju zbližavanja Evropske unije i Rusije.
Još pre Bregzita, slabosti Evropske unije bile su izražene, a posebno „imitacija važnosti njenog uticaja na globalne geopolitičke procese“.
Nakon odlaska Angele Merkel sa vlasti i ta imitacija počela je da „bledi“. Nije nepoznato da i u Evropi i u Rusiji postoji svest da bi geopolitički i ekonomski prostor „od Atlantika do Vladivostoka“ predstavljao istinskog globalnog činioca, gde bi u međusobnoj trgovini „Evropa Rusiji ponudila nove tehnologije, a Rusija Evropi energente po povoljnim cenama“.
(nastaviće se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
