U razvijenim ekonomijama je zbog pandemije kovid-19 ugašeno čak 22 miliona radnih mesta, izvestila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U upravo objavljenom Godišnjem izveštaju OECD-a o izgledima zapošljavanja, navodi se takođe da je državnim programima za očuvanje zaposlenosti, sprovedenim u jeku krize korona virusa, sačuvano oko 21 milion radnih mesta.
Ipak, bogate nacije suočavaju se sa pretnjom dugotrajnog rasta stope nezaposlenosti, jer mnogo nekvalifikovanih radnika, koje je pandemija raselila, teško nalazi novo zaposlenje, prenosi CNBC.
U maju 2021, stopa nezaposlenost u zemljama OECD-a je smanjena na 6,6 posto, ali je i dalje za najmanje 1,0 procenat iznad nivoa pre pandemije. Od 22 miliona ljudi koji su ostali bez posla širom ekonomija OECD-a, osam miliona je nezaposleno, a 14 miliona se smatra neaktivnim.
Stručnjaci OECD-a ne očekuju da se ukupna zaposlenost u zemljama članicama ove organizacije normalizuje do trećeg kvartala 2023.U izveštaju se navodi da će kriza tržišta rada na mlade verovatno uticati više nego na širu odraslu radnu populaciju. „Ožiljci u smislu zaposlenja i zarada mogli bi dugo da se zadrže kod mladih ljudi“, rekao je Stefano Skarpeta, direktor za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja u OECD-u.
Prema studiji OECD-a, uticaj kovid krize na mlade bio je u najmanju ruku dvostruko veći nego na odrasle generalno, a među najteže pogođenima su mladi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Španiji.
U izveštaju se ukazuje na to da se sve ovo dešava u situaciji u kojoj već odranije postoji problem zapošljavanja mladih i napominje da je, prema podacima OECD-a, bilo potrebno punih 10 godina da se zaposlenost mladih vrati na normalan nivo nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
Da bi se „efekat ožiljaka“ ublažio, ovog puta je potrebno da se preduzmu snažnije mere za ulaganje u mlade ljude, kao što su, na primer, obuka putem prakse u preduzećima i prekvalifikacija, rekao je Skarpeta.
Prema njegovim rečima, fenomen rada na daljinu koji je podstakla pandemija predstavlja jedinu svetlu tačku u ovoj situacije, i ohrabruje poslodavce da budu fleksibilniji i inkluzivniji u svojim radnim politikama.
