Почетна > Србија
Србија

Одржан инвестициони форум „Једна Кина, једна Србија“

На Инвестиционом форуму Србије „Једна Кина, једна Србија“, који је данас одржан у оквиру 23.међународног сајма инвестиција и трговине ЦИФИТ 2023, Србија је пред великим бројем инвеститора из Кине, али и других земаља представила четири пројекта, као и услове које наша земља нуди инвеститорима.
Фото: Танјуг/Зоран Петровић

Пројекти који су представљени су изложба Еxпо 2027, БИО4 Кампус у Београду, иновациони дистрикт у Крагујевцу, као и Мапа инвестиција у Србији.

Форум је отворила потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић, док су пројекте представили министарка науке и технолошког развоја и иновација Јелена Беговић и министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић, а присутнима се обратила и министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хаднановић.

Гојковић је казала да је овај догађај идеална прилика да се пословној заједници Кине и другим земљама представе инвестиционе могућности Србије.

„Србија се кроз ова четири пројекта представља као једна модерна држава која иде раме уз раме са најразвијенијим државама управо у правцу развоја и вештачке интелигенције, науке и свега оног што се подразумева у 21. веку“, казала је Гојковић.

Према њеним речима, Србија је данас представила пројекте на пољу иновативних система, који јасно трасирају пут одрживе будућности.

„Србија се сада развија ослањајући се на свој успех у информационим и комуникационим технологијама, успостављајући се као нови ‘биоекономски хаб’ или чвориште Европе“, казала је Гојковић и подсетила да је наша земља управо у Сјамену 2019. најавила планове за усвајање Стратегије за развој вештачке интелигенције.
Гојковић је нагласила и да је Србија стратешки добро утемељила свој развој на модерним технологијама, где је развој вештачке интелигенције један од приоритета ове владе.

„Србија остаје снажно посвећена расту економске сарадње са Кином, као и додатном јачању већ постојећих пријатељских и изузетно развијених билатералних веза“, нагласила је министарка културе.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић представио је на српском инвестиционом форуму идејни концепт првог Иновационог дистрикта у Србији и Југоисточној Европи.

Он је казао да се процењује да је та инвестиција вредна око 120 милиона евра и да су већ сада у предлогу буџета за наредну годину обезбеђена стедства за изградњу прве фазе иновационог дистрикта у Крагујевцу, а да се очекује да ће изградња првог објекта кренути 2024.

Према његовим речима Иновациони дистрикт у Крагујевцу ће се простирати на 56.000 квадратних метара и од велике важности је за даљи развој дигитализације и иновационог екосистема у Србији, јер представља јединствен комплекс информационих, иновативних, креативних и дигиталних делатности у Србији и у региону.

„Испуњавамо циљеве које смо поставили, а то су да Србија буде земља науке и технологије. Кинески партнери су више него заинтересовани за иновационе пројекте у Србији“, нагласио је Јовановић.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација, Јелена Беговић представила је БИО4 кампус и ЕXПО 2027.
Она је нагласила да су ова два пројекта веома значајна за Србију јер ће омогућити да покажемо да смо земља креативних људи и иновација.

„Вредност Пројекта БИО4 кампус је процењена на око 350 милиона евра и његов циљ је развој биотехнологиије и биомедицине у Србији који ће окупити приватни сектор, државу и науку“, казала је Беговић.

Она је додала и да БИО4 кампус представља спој четири области, а то су биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет и да је јединствен мултидисциплинарни пројекат у ширем региону.
Беговић је нагласила и да ће Србија 2027. постати центар света, јер је победила у јакој конкуренцији за одржавање изложбе ЕXПО 2027.

„Први пут ће једна земља Западног Балкана организовати једну овакву манифестацију. Србија је добила прилику да се представи и да засија“, нагласила је она.
Према њеним речима Србија ће од овог пројекта имати краткорочну економску корист од милијарду евра, али ће дугорочни ефекат бити много већи не само за Београд већ и за цео регион Западног Балкана и Југоисточне Европе.

„Сви грађани Србије осетиће корист од овог пројекта. У једном кратком периоду од три месеца, током одржавања ове изложбе Србију ће посетити између три и четири милиона људи и зато је битно да се инвестира у нове капацитете угоститељства и хотелијерства и у целокупн туристичку привреду“, навела је.
Професор Економског факултета у Београду Драган Лончар представио је пројекат Мапа инвестиционих прилика у складу са циљевима одрживог развоја и нагласио да је Србија једна од 32 земље које имају ту мапу.

Он је казао да мапа има 13 инвестиција које остварују профит и које су у складу са циљевима одрживог развоја и проритетима Владе Србије, а од изузетног значаја су за све оне који планирају да улажу у Србију.

Лончар је навео да је Мапа инвестиционих прилика у Србији препознала пет сектора који представљају исплативе прилике за одржива улагања, а то су
храна и пиће, обновљиви извори енергије и алтернативна енергија, инфраструктура, технологија и комуникације и здравствена заштита.

Као најатрактивније области за одржива улагања, како је додао издвојили су се производња свежег воћа и поврћа, органска пољопривредна производња, производња соларне енергије и изградња ветроелектрана, развој и примена паметних технологија у пољопривреди, као и развој и примена софистицираних софтверских производа и услуга.

Ту су и пружање услуга управљања отпадом, изградња и управљање лучком инфраструктуром, изградња енергетски ефикасних стамбених објеката, изградња и управљање угоститељским објектима, као и производња и испорука лекова, развој и пружање дигиталних и специјализованих здравствених услуга и употреба биотехнологије у медицини.

Сви учесници данашњег Инвестиционог форума истакли су да је Србија за стране инвеститоре пожељна не само због локације на којој се налази, већ и због много других повољности које нуди пре свега квалитетнан стручни кадар и различите субвенције и олакшице за улагаче, а потписани Споразуми о слободној трговини који омогућавају бесцарински приступ тржишту од 1,3 милијарди становника.

Kako je i kada sud postao muzej? (FOTO/VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.