Повећање референтне каматне стопе Европске централне банке (ЕЦБ) може утицати на домаће финансијско тржиште преко канала каматних стопа и то на кредите индексиране у еврима са променљивом каматном стопом, али у умереном обиму, речено је данас Танјугу у Народној банци Србије.
„Према јунским подацима, 45,5 процената кредита пласираних становништву индексирано је у еврима, а 54,4 одсто је у динарима, док је код привреде 77,2 одсто пласмана евроиндексирано“, наводи се у одговору НБС-а на питање Тањуга како би одлука ЕЦБ-а могла да утиче на наш финансијски систем.
Централна банка наглашава да, с обзиром на повољну макроекономску перспективу Србије и очуван кредитни рејтинг земље, повећање каматних стопа са тржишта новца у зони евра не мора у потпуности да се прелије на раст каматних стопа на нове кредите у евро знаку на домаћем тржишту, јер је у условима високе конкуренције банака у Србији могуће очекивати да део повећања трошкова извора финансирања банке компензују снижењем својих маржи.
„Када је реч о трошковима отплате раније узетих кредита у евро знаку, доћи ће до промене само код оних кредита који су одобрени по варијабилној каматној стопи, док у случају кредита одобрених по фиксној каматној стопи, којих је око 22 одсто, неће доћи до промене ануитета“, наводе у НБС.
Напомиње се да износ ануитета за кредите одобрене по варијабилној каматној стопи зависи од вредности главнице, висине каматне стопе, као и од тога када је кредит иницијално узет и на који период, јер се мења структура главнице и камате током отплатног периода, због чега је незахвално давати процене колико ће рате бити повећане.
„Свакако, узимајући у обзир да су повећања каматних стопа која најављује ЕЦБ, ипак, умерена, не треба очекивати значајније повећање каматних стопа и рата кредита. У мају је просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене кредите привреди у евро знаку износила 2,4 одсто и није промењена у односу на крај 2021, док је та стопа за кредите становништву износила 3,6 процената и била је за 0,2 процентна поена виша у односу на крај 2021. године“, објашњавају у централној банци.
Упозорава се да заоштравање монетарне политике ЕЦБ-а због утицаја на ликвидност на међународном финансијском тржишту може утицати да инвеститори захтевају веће приносе, што би за последицу могло да има и мањи прилив капитала по том основу у земље у успону, укључујући Србију.
„С друге стране, НБС сматра да стране директне инвестиције не би требало да буду знатније погођене, с обзиром на то да ова врста инвеститора више пажње придаје макроекономској стабилности и структурним показатељима земље у коју улаже него условима у земљи из које потиче, јер су то по својој природи дугорочна улагања.
НБС наглашава да је захваљујући смањеној фискалној и спољној неравнотежи претходних година повећана отпорност домаће економије на ризике из међународног окружења и смањена зависност од екстерних извора финансирања.
Европска централна банка је на јучерашњем састанку повећала референтну каматну стопу за 50 базних поена, на 0,50 одсто, што је њено прво повећање од јула 2011. године.
НБС процењује да се даље заоштравање монетарних услова очекује и на наредним састанцима ЕЦБ-а, како би се осигурало да се инфлација у средњем року у еврозони врати на циљ од два одсто.
Преузмите андроид апликацију.
