Petodnevna radna nedelja u Srbiji ima staž duži od pola veka. Da li je vreme da ode u penziju i mogu li četiri radna dana nedeljno ispuniti zahteve poslodavaca i želje radnika? U kojim sektorima bi kraća radna nedelja mogla lako da se primeni, a ko bi zbog toga mogao da ima problema?
Neke firme već rade od ponedeljka do četvrtka, ima ih i u Srbiji. Kompanija „Manpower group“, koja se bavi ljudskim resursima, pre šest meseci skratila je radnu nedelju.
„Brojne su prednosti koje nam je ovaj projekat doneo – počeo bih od produktivnosti, jer je ona podjednako važna i za zaposlene i za kompaniju, povećana je i motivacija. Verujemo da će veća motivacija i produktivnost doprineti boljem ekonomskom blagostanju kompanije. Suštinski benefit ovog projekta jeste što sa manjem brojem radnih sati plate ostaju na istom nivou“, kaže Aleksandar Plavšin, menadžer za korporativne poslove „Manpower group„.
To je potpuno nova dimenzija života, kažu zaposleni.
„Neke kolege slobodan petak koriste kako bi pobegle iz grada i proveli kvalitetnije vreme sa svojom porodicom i prijateljima, dok drugi to koriste kako bi radili na ličnom razvoju. Ponedeljak je dan koji je dobio drugu dimenziju sa slobodnim petkom“, navodi Marina Nedeljković, konsultant za ljudske resurse „Manpower group„.
Od kraja šezdesetih godina nije bilo promene radne sedmice
Zvuči kao raj za zaposlene, ali od skraćene radne nedelje više profitira poslodavac.
„Imali smo slučajeve od kraja 19. veka do šezdesetih godina kada je subota oslobođena. To nije bio slučaj ranije, radno vreme je bilo mnogo duže. I konačno, mi od kraja šezdesetih godina nismo imali promenu radne sedmice i sada se nameće to kao pitanje, budući da je produktivnost rada tada porasla tri puta, dok su plate u SAD rasle duplo sporije“, objašnjava Goran Nikolić, ekonomista.
Petodnevna radna nedelja je ideja industrijalca Henrija Forda od pre sto godina. Sa te strane Atlantika sada stiže novi pristup.
„Ono što vidimo dešava se uglavnom na nivou Zapadnog sveta koji ima najveću produktivnost i najveći prostor i uvek je bio pionir u tim aktivnostima. Kina je tek nedavno uvela dva slobodna dana, u Indiji i dan-danas ljudi rade šest dana“, dodaje Nikolić.
Mala preduzeća bi mogla da se nađu pred novim problemom
Promene nisu uvek jednostavne. IT sektor četiri radna dana može lako da usvoji, ali mala preduzeća bi mogla da se nađu pred novim problemom.
„Tu je osnivač porodica i dvoje, troje, četvoro zaposlenih. Oni već rade na margini egzistencije, sa vrlo niskom stopom profitabilnosti i to bi za njih bio preveliki udar. Ako čovek uvede da se radi četiri dana, on će morati nekog drugog da angažuje, za to ne postoji budžet, ne postoji dovoljno novca. Što znači da će on i njegova porodica raditi non-stop što već i čine, tako da ćemo onda njih uvesti u jedno vrlo nehumano stanje“, ističe Dragiša Ristovski iz Centra za razvoj poslovnih veština „Dr Gilbert“.
Revolucija radnog vremena traži revoluciju u svesti i zaposlenih i poslodavaca. Nije reč o tome da se radi manje, već da na posao dolazimo odmorniji i spremniji, kako bismo uradili više i bolje za kraće vreme. Ali to je idealna slika.
„Mi pričamo o nadogradnji, ali kada govorimo o poslodavcima – postoji gomila njih koji ne ispunjavaju elementarne stvari još uvek: kasne s platama, ljudi ne dobijaju slobodne dane koji su im zagarantovani, prekovremeni rad im nije plaćen. Koja je opasnost kada je reč o zaposlenima? Dešava se da kada je poslodavac više okrenut ljudima i ima taj humani pristup da neki ljudi to shvate kao neku vrstu slabosti ili opuštanja, jer nije poenta da mi skratimo radno vreme, a da nam opadne produktivnost“, objašnjava Ristovski.
Najteža primena u maloprodaji i ugostiteljstvu
Kraća radna nedelja najteže bi se primenila u maloprodaji i ugostiteljstvu, gde se ne radi na normu, već na vreme. Kraća radna nedelja znači zapošljavanje dodatnih ljudi, odnosno veće troškove na isti prihod. A plate su tu ionako niske.
„To nisu atraktivne pozicije, sve manje ljudi hoće da se bavi maloprodajom, što znači da nema dovoljno radnika, a druga stvar: opet treba naći budžet i to platiti. Tako da je to izuzetno teško izvodljivo, gotovo neizvodljivo“, smatra Ristovski.
Veliki izazov bilo bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje i u javnom službama. Svi priželjkujemo da imamo usluge javnog sektora i subotom i nedeljom, a ne da ni petkom ne budu dostupne.
„U javnom sektoru bi se to rešavalo na taj način što bi se skratilo radno vreme tokom više dana, pa bismo onda imali radnike koji bi radili od ponedeljka do četvrtka, drugi od srede do subote, da se rasporedi posao. Postoji mogućnost da se u celokupnom javnom sektoru to uradi zato što je to akt države i ako bude krenulo, država to može najlakše da postigne, jer je poslodavac i, na kraju krajeva, da rasporedi rad da glavne funkcije države ne trpe“, navodi Nikolić.
Preuzmite android aplikaciju.
