Urbani parkovi pomažu u borbi protiv zagađenosti, podstiču biodiverzitet (biološku raznovrsnost) u centrima gradova i doprinose kontroli temperature i vlažnosti. Zelene površine u centrima gradova takođe su od presudnog značaja za društvenu povezanost.
Urbani parkovi, onakve kakve mi danas poznajemo, su mesta namenjena utočištu, rekreaciji i zabavi stanovništva. U Evropi pojavili su se u XIX veku, podstaknuti prekomernim porastom stanovništva u gradovima na vrhuncu industrijske revolucije.
Svakodnevni život ljudi tada činila je kombinacija lošeg kvaliteta života, nezdravih uslova i vrlo ograničenog, ako ne i nikakvog pristupa područjima sa drvećem ili zelenilom. Kako bi približili pripitomljenu prirodu čoveku urbana izgradnje je povezali dva koncepta: zelene površine i fizičko i psihičko blagostanje. Na ovaj način stvorili su parkove – oaze prirode.
Tokom 1843. godine, arhitekta Džozef Pakston projektovao je ono što se smatra prvim urbanim parkom u Liverpulu, u Engleskoj: park Birkenhed. Ovaj koncept je ubrzo sledio i Napoleon III koji je u Parizu naredio otvaranje Bulonjske i Vensenske šume za javnost.
Karlos III dozvolio je javni pristup baštama palate Buen Retiro u rekreativne svrhe, a park je postao gradsko vlasništvo sredinom devetnaestog veka. Urbani parkovi imaju različita porekla, ali njihovo kreiranje i kasnije održavanje ostavili su ogroman uticaj na svakodnevni život građana pa i istoriju. Nije čudno sto se 24. maja proslavlja Evropski dan parkova sa ciljem da se istakne njihova uloga u očuvanju prirodnih resursa i ljudskog zdravlja.
Bilo da su od istorijskog značaja ili novoizgrađeni – urbani parkovi su jedan od najznačajnijih boraca protiv zagađenja u našim gradovima. Ne samo što filtriraju vodu, vazduh i zemljište, zelene površine funkcionišu kao zaštitni centar za razmnožavanje vrsta i očuvanje biljaka. Zelenilo i sam način izgradnje parka doprinosi regulisanju temperature, vlage kao i smanjenju saobraćajne buke i buke drugih mašina.
Time se direktno deluje na potrebu održive energije, jer parkovi igraju ulogu prirodne klime. Šetajući se kroz parkove građani su u mogućnosti da se opuste i bave fizikom aktivnošću, time pozitivno doprinoseći mentalnom zdravlju i socijalnom razvoju.
Novi Sad, u svojoj ambicioznoj želji da unapredi životnu sredinu, privodi kraju radove na novom parku u gradskom naselju Klisa. Projekat realizuje ekološko udruženje „ZELENI SAD“, finansira kompanija NIS u okviru svog programa „Zajednici zajedno 2021“, a vrednost projekta je 13,5 miliona dinara. Partneri projekta su JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, a podršku daju i Gradska uprava za zaštitu životne sredine, „Zelena Stolica“ i JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad.
Park, sa površinom od površini od 27.500m2 , će se nalaziti između Primorske ulice sa svoje severne strane i Sentandrejskog puta sa svoje istočne strane, a sa južne strane se naslanja na nasip i kanal Dunav – Tisa – Dunav. Po završetku projekta, u parku će se nalaziti nove posađene vrste biljaka kao što su mleč, beli jasen, crvenolisna šljiva, sitnolisna lipa i crni bor.
Pored novih vrsta biljaka, u parku će se nalaziti i dečije igralište, teretana na otvorenom i igralište za basket i fudbal kao i solarno osvetljenje. Planiran završetak radova na uređenju je na proleće.
Samim tim sto se gradi novi park, osnažuje se socijalna povezanost i odgovornost građana, gradi kolektiv i stvara plodno tle za održivi razvoj grada. Parkovi nisu samo oaze prirode, već i oaze budućnosti.
Preuzmite android aplikaciju.
