Већ читаву деценију рукометаши Војводине бране част градског спорта, са трофејним низом и чињеницом да у земљи, а и у региону немају конкуренцију. Прошлу сезону су обележили велики скалпови, али и прва европска титула Новосађана, који полако схватају да на домаћем терену немају правог ривала, па се окрећу новом изазову – Европа лиги, где стидљиво показују амбиције да играју запажену улогу.
Чини се да је онај део механизма који је недостајао стигао у облику прослављеног бившег репрезентативца Марка Вујина, који ствари диже на виши ниво, а истовремено представља магнет за играче више класе, док стабилност са клупе даје тренер Ројевић, један од кандидата за клупу националног тима. Већ сада се може кладити да ће Воша прошетати до нове титуле, иако се по правилу на почетку сезоне јављају Партизан, Металопластика и Динамо са намерама да помрсе рачуне фавориту број 1.
Иако дуго нису били на спортској мапи, кошаркашки на челу са Жељком Ребрачом и подоста квалитетним саставом, а великим амбицијама, газе крупним корацима ка врху српске сцене игре под обручима. Осим што изузетно добро стоје у Кошаркашкој лиги Србије, Новосађани сасвим лепо газе и у АБА 2 лиги, где су у трећем балону тог такмичења остварили изузетно битне победе против Спартака и Македонаца, показавши да јесу кандидати за елиту. Колико тренутно може састав Новосађана који је дуго на периферији кошаркашке мапе и планира велики повратак, видећемо већ у Нишу, на завршном турниру националног купа, где ће снаге пред пуним трибинама одмерити са најјачима у земљи.
Нешто је компликованија ситуација када је у питању најбитнија споредна ствар на свету: шкрипало је Војводини под руководством Збиљића на почетку, онда је кренуло нешто боље под тренерском палицом харизматичног Ранка Поповића уз повремене неочекиване киксеве, да би стручњак који се афирмисао у Јапану изненада решио да се тамо и врати! Чини се да је његов заменик, макар тако припреме показују, пун погодак, а у овом прелазном року стигла су и озбиљна имена попут Његоша Петровића или Вукана Савићевића. У тешкој конкуренцији где су поред београдских вечитих ривала још и ТСЦ, Чукарички и Нови Пазар, за Вошу би у овој сезони успех био излазак на Евросцену, где је вероватно чека још једна епизодна улога. Ипак, Збиљић за сада инсистира на финансијског стабилизацији у чему је по свему судећи постигао одличне резултате, али и дугорочној стратегији – ако је веровати истој, Воша би већ наредне године могла засијати пуним сјајем. Премда, таквих најава је доста било и у прошлости…
Ни у другом по рангу такмичењу, ситуација није блистава за новосадске колективе: РФК Нови Сад 1921, који и домаће утакмице игра у “егзилу” због реконструкције стадиона, прошле године је словио за једног од кандидата за улазак у елиту, али се ове грчевито бори за опстанак. Друштво у дну табеле прави му некадашњи Суперлигаш погуран приватном иницијативом, Младост ГАТ са Новог Насеља, којој се смеши испадање у Српску лигу.
РФК и Младост. После двадесет одиграних кола, оба новосадска колектива заузимају само зачеље, са освојених 15, односно 13 бодова из двадесет досадашњих утакмица, па их покушај “чупања” чека до краја сезоне, а исти отежавају тренерске вртешке, али и промене у колективу где у прелазном року долази и одлази двоцифрен број играча.
Ватерполисти Војводине одавно нису на нивоу из ере Вапенског или браће Пијетловић – тренутно су пети у групи А домаћег шампионата од шест тимова, са четири пораза из пет досадашњих кола и чак 72 примљена гола. Имајући у виду да се нису домогли ни најбоља четири у купу, чини се да је перспектива клуба и даље везана за маргине овог трофејног спорта.
Аутор: Крстан Марковић
FK Vojvodina poziva sve Novosađane na proslavu 110. rođendana!
Преузмите андроид апликацију.
