Skupa proizvodnja, loš sadni materijal i problem sa otkupom, okupili su malinare oko izrade Nacionalne malinarske strategije od 2022. do 2025. godine.
Kažu da je ovo prvi put da su probleme, ali i rešenje na isti način sagledali struka i nauka kao i predstavnici izvoznika i resornog ministarstva, te će po formiranju nove Vlade tražiti da strategija postane pravno obavezujuća za sve učesnike u proizvodnji – od njive do police.
Od blata do zlata i nazad. Srpskoj malini poslednje decenije čak ni status nacionalnog ponosa i značajnog učesnika u BDP-u nije uspeo da obezbedi mirnu sezonu. Zaradom gotovo niko nikada nije bio zadovoljan. Ni proizvođači, ni hladnjačari, ni izvoznici.
Taman kada su velika svetska potražnja i dobra cena 2021. obećale bolje dane, stigao je hladan tuš rekordnog povećanja troškova.
„Otkup je bio maline od 510 do 630, a ako sada hladnjače nude 470 za smrznutu prerađenu malinu koja je uključuje inpute struje, kutije, kese, najam radnika, onda o čemu mi pričamo. Mi smo svi svesni da je teško vreme, ali proglašavati malinu luksuzom, mislim da to nije na mestu“, kaže Božo Joković, proizvođač maline.
S pravom ili bez, luksuzom je proglašavaju izvoznici. Kažu da nemački, francuski i belgijski potrošači kojima najviše izvozimo, na geopolitiču krizu i hladnu zimu reaguju stezanjem kaiša. Izvoz na ta tržišta je gotovo prepolovljen.
„Najveći pad je upravo u tom konzumnom delu, manje se troši, manje se kupuje, smanjuju se ambalaže, manja pakovanja, da bi se zadržala količina pakovanja koja se prodaju“, navodi Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.
Čak i da je potražnja za malinom rekordna, a cena astronomska – ne bi bilo mnogo vajde, jer imamo nizak prinos od oko pet tona po hektaru. Jedan odsto zasada ima protivgradne mreže, a tek tri procenta se navodnjava. Još veći problem je nedostatak sertifikovanog sadnog materijala.
„Srbija je trebalo da uradi klonsku selekciju pre svega onih sorti koje su vodeće u Srbiji. Mi nismo, nažalost, to odradili i zato se dosta zasadi maline podižu sa nekvalitetnim sadnim materijalom, čak se koristi i sadni materijal iz proizvodnih zasada“, naglašava prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Podsticaji za sadni materijal
Država daje podsticaje za proizvodnju kvalitetnog voćnog sadnog materijala, koriste ih proizvođači jabuke, trešnje i borovnice, ali ne i maline.
„Ministarstvo ima meru koja iznosi čak do 10 miliona dinara, odnosi se isključivo na naučno-istraživačke kuće, jer to je vrlo specifičan posao. Da je neko aplicirao mogao je da dobije sredstva i mogao je da počne da radi“, ističe Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Mislim da tu nije postojala neka vrsta jednostavno dobre veze saradnje između institucija naučnih, zatim republičkih institucija i samih proizvođača“, poručuje Keserović.
Do saradnje mora da dođe što pre, jer bez nje nema opstanka ni jednog učesnika u lancu proizvodnje.
Za početak treba dobiti tačne podatke o tome na koliko hektara uzgajamo malinu. Ono što se sigurno zna, to je da od maline u Srbiji direktno živi 500.000 ljudi.
Održana „Prva učenička kolonija-harmonija nasleđa i budućnosti“
Preuzmite android aplikaciju.
