Након Првог светског рата долази до дуплирања популације у Новом Саду (1918. год – 35.000 становника, 1933. год – 70.000 становника) и самим тим индустријализације града. У делу града који је данас уоквирен Булеваром деспота Стефана и Моста слободе 20-их година прошлог века, на простору данашње Кинеске четврти, подигнуто је мноштво индустријских објектата.
Иако је прва индустријска зона у граду је постојала на месту данашњих улица Душана Васиљева, Марка Миљанова и Филипа Вишњића, Кинеска четврт је била најпознатија индустријска зона у граду у којој су тада подигнути објекти као што су: Чехословачки магазин, Државни монопол, стругара Стајнер, фабрика Ориент, фабрика уметничког камена Шоман и Бауер, фабрика жице, ексера и жичане робе и гвоздених конструкција браћа Крамер и дрвара Ловингер.
Кинеска четврт је тако постала индустријска четврт Новог Сада, која се развијала у оквиру индустријске зоне дуж Дунава, коју је напајала железничка траса. Назив Кинеска четврт је настао међу самим Новосађанима, који су говорили да „тамо има радника као Кинеза“, алудирајући на њихову бројност.
Када је око 1970. године почело исељавање индустрије из Лимана, Кинеска четврт постаје напуштени и оронули део града. Ипак иницијативом неколицине грађана, овај простор је искоришћен за стварање новог Креативног дистрикта у Новом Саду.
У понеке напуштене фабричке бараке усељавају се занатлије – аутомеханичари, столари, фарбари, али Кинеска четврт постаје позната по својој културној сцени, а отварањем атељеа и музичких клубова у неким од простора Кинеске четврти, она добија статус алтернативног културног кварта.
Чувени клуб СКЦНС Фабрика и дан данас представља „уточиште“ за све љубитеље алтернативне музичке сцене, док су затворени клубови као што су „Firchie Think Tank Studio“ и „The Quarter“ годинама приређивали одличне журке за Новосађане.
Новосађани истичу да је управо Кинеска четврт најзаслужнија за развој новосадске панк сцене и за њен успон на један виши ниво, почев још од новосадске групе „Пекиншка патка“, која је утицала на све “ружне, паметне и младе” људе тадашње Југославије. Револуцију новог звука у граду наставили су бендови „Ритам нереда“, „Збогом Брус Ли“, „Атеист реп“, као и групе везане искључиво за Лиман, „Генерација без будућности“, „Фронтлине“, „Два минута мржње“.
Кинеска четврт је много година била дом чувеног филмског фестивала „Cinema city“, прошле године је овај деиндустријализовани простор постао домаћин културно-уметничког дешавања, као што је Калеидоскоп културе.
По освајању титуле Европске престонице културе, у октобру 2016. приступило се реализацији читавог низа пројеката културне инфраструктуре, а који је укључује и Креативни дистрикт са укупно 13 објеката.
Успешном реализацијом овог пројекта Кинеска четврт је постала окосница пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ и као домаћин многих манифестација представила наш град у најбољем светлу, што наставља да чини и дан данас.
Преузмите андроид апликацију.
