Zgrada koja i danas dominira Trgom galerija namenski je podignuta za Novosadsku produktnu berzu 1926. godine.
Naime, neposredno po završetku Prvog svetskog rata, javila se potreba za uređenjem sfere ekonomije.
Koliko je trgovina žitom napredovala 1920. godine, najbolje govori podatak da su u Novom Sadu sve više kupovale firme iz Austrije i Nemačke.
Inicijatori osnivanja berze, dr Emil Palić, Stanko Morotvanski i Josip Cvibah, nisu hteli da odustanu od svoje ideje, pa su energično nastavi da lobiraju da baš Novi Sad bude centar trgovine žitom.
Sav trud se isplatio 1921. godine, kada je Ministarstvo trgovine tadašnje države odobrilo osnivanje novosadske produktne berze na osnovu pravila beogradske berze, pod uslovom da se berza sama brine o svom izdržavanju, bez ikakve državne pomoći.
Projekat za izgradnju Zgrade produktne berze, odnosno Galerije Matice srpske, uradio je poznati novosadski arhitekta Lazar Dunđerski.
Zanimljivo je pomenuti, da izvedeno arhitektonsko rešenje nije osvojilo ni jednu od prve tri nagrade na prethodno raspisanom konkursu, već je odabrano naknadno.
Budući da je zgrada prvobitno bila namenjena finansijskoj instituciji, i njen izgled je podređen toj nameni, spolja izgleda strogo, poslovno. Objekat ima pravugaonu osnovu, sa atrijumom u središtu.
Glavni ulaz nalazi se centralno postavljen, okrenut ka Trgu. Do njega vodi visoko stepenište, podignuto do nivoa prozora prizemlja. Naglašena su četiri jaka stuba, na kojima je izveden plitak balkon, sa ogradom od balustera. Fasada se odlikuje plitkim i sa merom odabranim ukrasima, posebno u njenim višim pojasevima.
Adaptacija zgrade vršena je u periodu 1956. – 1958. godine, kada je ovaj objekat opredeljen da u njemu bude smeštena novoformirana Galerija Matice srpske, a tada je dodat i još jedan sprat.
Tom prilikom, a za potrebe muzejske delatnosti objekta, urađene su izvesne intervencije unutar zgrade, pa su pojedine prostorije pregrađene i pojedini zidovi srušeni.
Tako se danas iz velikog hola u prizemlju, pravo napred, nalazi velika izložbena sala, namenjena za izlaganje vajarskih dela. Na desnoj strani nalazi se nekoliko manjih prostorija za slikarska dela, dok se sa leve strane nalaze službene prostorije i svečani salon.
Ceo prvi i drugi sprat koristi se za stalnu postavku ikona, slika i skulptura, dok su na trećem, nadograđenom spratu kancelarije kustosa, konzervatorske radionice i depo Galerije.
Kolekciju Galerije Matice srpske čine, između ostalog, i nekadašnje kolekcije pojedinaca, kao što su porodična zbirka Save Tekelije, kolekcija Miloša Bokšana, ali i savremena kolekcija Save Stepanova, a ukoliko do sada niste, svakako bi trebali posetiti ovu galeriju.
Od gradske streljane do kulturne stanice – dvorac Eđšeg (FOTO/VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
