Javno preduzeće za skloništa informisalo nas je da Novi Sad danas raspolaže sa čak 158 blokovskih i javnih skloništa.
U zakup je izdato malo manje od stotinu skloništa, a zakupljeni prostori imaju različite namene. Nama se, nekako, učinilo da najveći broj ovih prostora, zbog svoje veličine, u nekom momentu života završi kao teretana.
Najviše ih možemo videti na Novom naselju i Limanima, mada njihov broj ne oskudeva ni u jednom delu grada.
A sa kojom su to namerom građena atomska skloništa u našem gradu? Mlađe generacije nisu doživele, ili se makar ne sećaju, njihovih prvobitnih namena.
Pogledajte i naše ostale interesantne novosadske priče…
To su mesta koji bi, hipotetički, morala da izdrže nuklearni napad i sve posledice koje ga prate. Većina ovih objekata nastala je u vreme Jugoslavije, a poslednji put su u nameni zaštite civila u vanrednim situacijama bila korišćena u toku bombardovanja 1999. godine.
U mirnodopskim uslovima država raspisuje javne konkurse na kojima se ova skloništa izdaju kao magacinski i poslovni prostori, a zakupac se na kraju obavezuje da će prostor održavati. Na taj način prostor ne propada te ako nam ikada, ne daj Bože, ponovo zatreba u zaštitničke svrhe, biće vrlo brzo useljiv.
Dakle, pre više od dve decenije ceo jedan komšiluk se u strahu za život skupljao unutar tog prostora i smišljao načine kako da najbrže prekrati vreme dok čeka da se oglasi sirena koja će dati znak da je potencijalna opasnost prošla.
Izdavanje ovakvih prostora puni džep lokalnih zajednica, a cene zakupa su prilično jeftinije u odnosu na novoizgrađene urbane lokale.
Čemu su sve svedočili novosadski mostovi pogledajte ovde.
Kada uđete u jedno atomsko sklonište, naići ćete na čudne oblike vrata napravljene tako da ako se hermetički zatvore ništa ne može da ih probije.
Kao kada gledate filmove u kojima tone jedan brod, a samo ona čvrsta čelična vrata čuvaju nekolicinu života od sile surove vode koja dolazi po njih.
Ta vrata su, onomad, pre dvadesetak godina sačuvala mnoge živote i dala im sigurnost. Te gole zidine koje su i pored svih krečenja i uređivanja prostora i dalje nekako sterilne, izrodile su kumstva i prijateljstva koja traju i dan danas.
Deca koja su u ovim skloništima pevala: “Avione baci mi bombone…“ dok su NATO avioni preletali iznad naših glava, sada mahom imaju svoju decu.
Da nema ovakvih priča njihova deca ne bi ni znala da ispod brda koje zimi služi za sankanje i beskrajnu igru u snegu, postoji čitav jedan lavirint prolaza koji je njihovim roditeljima davao osećaj sigurnosti u teškim momentima.
Danas se komšiluk i dalje skuplja na istom mestu, ali ovoga puta kako bi doveo svoje telo u bolju fizičku formu. Tako su atomska skloništa, nekada asocijacija na zajedničko gledanje “Esmeralde“, danas simbol za teretane i fitnes centre…
Preuzmite androidaplikaciju.
