Ovih dana očekuje se imanovanje nove Republičke Vlade, koju će opet, sasvim je sigurno, formirati Srpska napredna stranka. Stranka koja je kroz Republičke Vlade za koje je bila odgovorna i koje je predvodila, uspela da unapredi i razvije Srbiju tokom poslednjih deset godina.
Nemoguće je u jednom tekstu nabrojati sve uspehe prethodnih Republičkih Vlada tokom jedne decenije, od broja rekonstruisanih domova zdravlja i bolnica, do izgrađenih novih kliničkih centara i instituta, kao i izgradnju deset autoputeva i brzih saobraćajnica, rekonstrukciju ukupnog železničkog saobraćaja i uvođenje brzih vozova u Srbiju, povećanje plata i penzija i smanjenje broja nezaposlenosti, izgradnja Naučno-tehnoloških parkova,… i moglo bi se tako u nedogled.
Možemo da preko nekoliko primera, koristeći podatke Republičkog zavoda za statistiku i Eurostata pokažemo kako je tekao napredak u Srbiji tokom poslednjih deset godina, iako su neke godine imale i više izazova i muka.
Lakari i drugo medicinsko osoblje:
Sve do početka 2019. godine osnovica za sve zaposlene u zdravstvu bila je jedinstvena. Kada su 2014. uvedene mere fiskalne konsolidacije i svima u javnim službama smanjene plate, u zdravstvu su isto tako podjednako bile umanjene osnovice. U narednim godinama ta jedinstvena osnovica bila je uvećana 2016. godine 3%, 2017. godine 5% i 2018. godine 5%. Ali je i dalje postojala jedna osnovica za obračun zarada u oblasti zdravstva.
Tek u januaru 2019. uvedene su tri različite osnovice za zaposlene u zdravstvu – jedna za doktora specijalistu, doktora medicine i stomatologa (3.099 dinara), druga za medicinske i stomatološke tehničare (3.155 dinara) i treća za ostale zaposlene (3.014 dinara), što je omogućilo da se od početka 2019. godine lekarima, biohemičarima i stomatolozima plata poveća 10 odsto, medicinskim i stomatološkim tehničarima 15 odsto, a ostalom nemedicinskom osoblju, koje radi u zdravstvu, osam odsto.
Plate su tokom 2020. i 2021. godine povećavane, a lekarima su isplaćene i jednokratni bonusi zbog rada u pandemisjkim uslovima. Tokom 2022. godine uvećana su ponovo plate, tako što su uvećane i osnovice.
U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom, i on zavisi od radnog učinka, i on nije uvršten u izvor za ovu ilustraciju, već samo prosečan iznos plate. Tako da plata specijaliste, kada se spoje osnovica, korektivni koeficijenti i radni učinak može da ide i do 160.000 dinara mesečno.
Zarade u Srbiji:
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o aprilskim zaradama u Srbiji pokazuju da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, budući da je prosečna plata bez poreza i doprinosa u javnom sektoru iznosila 77.886 dinara, što je za skoro 7.000 više nego u privatnom sektoru gde je prosek 70.975 dinara.
Kada je reč o zaradama u javnom sektoru, najveća su primanja zaposlenih u državnoj administraciji, u proseku 86.889 dinara, slede zaposleni u javnim državnim preduzećima sa prosekom 86.149 dinara, dok je pokrajinska administracija sa prosekom od 83.758 dinara na trećem mestu.
Lokalna administracija zaostaje po primanjima za pokrajinskom za skoro 20.000, pa je prosek plata lokalnih službenika 64.700, dok su radnici u lokalnim javnim preduzećima prošli neznatno bolje od lokalnih službenika i u proseku primaju 67.981 dinar.
Broj zaposlenih u Srbiji:
Ukupan broj zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine iznosio je 2. 284 286 lica. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 1,6%, odnosno za 36.086 lica.
Sektori delatnosti u kojima je došlo do najvećeg povećanja broja zaposlenih su Informisanje i komunikacije (rast od 8.803 lica), Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (rast od 7.598 lica), Prerađivačka industrija (rast od 5.675 lica) i Stručne, naučne i tehničke delatnosti (rast od 5 592 lica).
Izvoz IT usluga nezadrživo raste:
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je juče da je u prvih pet meseci ove godine izvoz usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio ukupno 951 milion evra i istakla da to predstavlja rast od 40,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Brnabić je objasnila da je taj iznos veći od ukupnog izvoza 2017. godine, kada je iznosio 899 miliona evra.
Ona je istakla da je IT sektor napravio suficit od 695 miliona evra, što predstavlja rast od 49,1 odsto.
Infrastruktura i BDP:
Nalazimo se na vrhuncu investicionog talasa u izgradnju putne saobraćajne infrastrukture u Srbiji. U poslednjih 10 godina izgrađeno je blizu 400 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
Putna mreža jedna je od najvećih kapitalnih vrednosti u Srbiji, a na njenoj teritoriji ima blizu 16.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda, sa 2.800 mostova od čega je blizu 400 mostova na auto-putevima.
BDP Srbije u poslednjih deset godina je u konstantnom porastu. Ulaganja u privredu, infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, digitalizaciju nisu prestajala, a potpisani su i brojni ugovori o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemlja u okruženju, Evropskom unijom, Tusrkom, NR Kinom, a Srbija je jedan od inicijatora sada već uspešnog projekta Otvoreni balkan.
Tokom poslednjih deset godina Srbija nazaustavljivo ide napred, uprkos izazovima na koje nijedna vlada u svetu nije mogla da utiče, kao što je pandemija virusa Korona, ratni sukobi na tlu Evrope i globalna ekonomska kriza. Uprkos svim ovim preprekama, pa i onima izazvanim prirodnim katastrofama kao što su poplave, Srbija se razvijala, ulagala u ljudski potencijal, zapošljavala mlade, otvarala nove fabrike, izgradila nove puteve, priključila se IV industrijskoj revoluciji ravnopravno sa zapadnim parnerima, sve u poslednjih 10 godina. Pametnim, iskusnim, promišljenim i domaćinskim vođenjem države, tokom poslednje decenije Vlade Republike Srbije uspele su da održe zemlju na dobrom kursu.
Nastavak napredovanja i ulaganje u Srbiju i njene ljude su velika očekivanja koja će buduća Republička Vlada morati da ispuni.
Preuzmite android aplikaciju.
