На 52. Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра ИНФАНТ, жири у саставу; Весна Радовановић, драматуршкиња, Вања Магић, сценограф и Николина Ђукановић, драматуршкиња од 15. до 19. јуна у Новом Саду имао је прилику да погледа шест представа по избору селектора Фестивала редитеља Александра Поповског.
Након одгледаних представа жири је једногласно одлучио да додели следеће награде:
1. Награда за најбољу представу у целини Балетској представи Причај ми о љубави, “Елегија”– кореограф Енрико Морели “Балкон љубави” – кореограф Ицик Галили, Српско народно позориште, Нови Сад
Балетска представа „Причај ми о љубави” јединствен је позоришни спектакл, не тако често виђен на нашим сценама. Сарадња иностраних кореографа и балетских играча Српског народног позоришта изнедрила је врхунску представу. Извођачи, уиграни и складни у покрету и изразу, наступају као једно сценско биће, емотивно и снажно, демонстрирајући виртуозну вештину и прецизност, као и исконско задовољство истинског препуштања уметности.
2. Награда за најбољи концепт Представи Како сам научила да возим, у режији Таре Манић Хартефакт, Београд
Представа „Како сам научила да возим” доноси снажно, емоционално потресно позоришно искуство које, сужавањем сценског простора и уз помоћ минималистичког сценског језика истражује сложене породичне динамике и трауме.
Преместивши заплет драме Поле Вогел из Америке шездесетих година прошлога века у савремени просторно-временски контекст, редитељка истиче њену универзалност, док готово избрисано физичко растојање између глумаца и публике појачава интензитет интеракције, те практично “увлачи” гледаоце у простор игре и доприноси осећају нелагоде али и саучесништва оних који сведоче нечему мучном и болном али не предузимају ништа.
3. Награда за изузетну експресивност ауторског тима и глумачког ансамбла Представи Малограђанска свадба, у режији Матеје Колежник Словенско народно гледалишче, Марибор (Словенија)
Глумци мариборског позоришта су још једном, као више пута до сад, доказали своју вештину,
таленат и уиграност. Задовољство је гледати их како дисциплиновано, прецизно и са правом мером
играју Брехта кога је на пријемчљив начин поставила на сцену Матеја Колежник. Инсценација овог
комада у њиховој изведби није претенциозна, већ високо естетизована, није херметична, већ
вишеслојна и значењски богата представа, истовремено великих уметничких домета и комуникативна према публици.
Разговор о новој збирци поезије Милице Митић „Мекано и јестиво”
Преузмите андроид апликацију.
