Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel predstaviće danas u Antem teatru u Vašingonu svoje memoare pod naslovom „Sloboda“, zajedno sa nekadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom.
Iako je Obama pred kraj mandata nazvao nekadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel najbližom saradnicom, njihovi odnosi nisu bili takvi od početka, navodi Dojče vele.
U leto 2008. godine, kada je predsednički kandidat Obama boravio u poseti Berlinu, Merkel mu nije dozvolila da održi govor ispred Brandenburške kapije, već se on obratio na Trgu ispred Stuba pobede, gde ga je oko 200.000 ljudi dočekalo kao drugog Kenedija.
Nemci su potom oduševljeno primili vest o izboru Baraka Obame za predsednika – radovali su se i kraju ere Džordža V. Buša, koji je 2003. ratom u Iraku produbio jaz između SAD i dela Evrope.
Nemačka, tada pod kancelarom Gerhardom Šrederom (SPD), oštro se protivila tom ratu, međutim, Merkel, demohrišćanka i liderka opozicije, podržavala je Buša, podseća nemačka medijska kuća.
Odnosi između Obame i Merkel i kasnije su ostali hladni, a ključni razlog bila je nemačka uzdržanost tokom glasanja u UN o vojnoj intervenciji u građanskom ratu u Libiji 2011. godine.
Međutim, nisu samo političke odluke bile uzrok napetosti – još tada je Vašington pritiskao Nemačku da poveća izdvajanja za odbranu i kritikovao navodno prevelik nemački trgovinski suficit, navodi DW.
Uprkos ili možda upravo zbog tadašnjih nesuglasica, Obama je 2011. godine dodelio kancelarki Merkel Medalju slobode, najviše priznanje koje jedan stranac može dobiti u SAD.
Obama je 2013. godine konačno dobio svoju priliku za govor ispred Brandenburške kapije, a tom prilikom, on i Merkel su i gestovima demonstrirali jedinstvo.
Međutim, napetosti su ubrzo ponovo porasle, naročito nakon što su otkrivene razmere američkog špijuniranja putem obaveštajne agencije NSA koja je prisluškivala čak i mobilni telefon kancelarke Merkel.
Ona je bila van sebe od besa i izgovorila rečenicu koja će postati jedna od njenih najpoznatijih: „Špijuniranje među prijateljima – to nikako ne ide“.
Dojče vele navodi da što su Merkel i Obama duže bili na vlasti, činilo se da su politički i lično postajali sve bliži.
Tokom predsedničke kampanje 2016. republikanac Donald Tramp je svoju demokratsku suparnicu Hilari Klinton nazvao „američkom Angelom Merkel“, tvrdeći da Klinton u SAD želi da sprovede „suludu“ politiku prema izbeglicama, poput one koju je sprovodila Merkel u Nemačkoj.
Svoje memoare, pod nazivom „Obećana zemlja“, Obama je objavio u novembru 2020. godine, a ta knjiga, sa više od hiljadu stranica, postala je bestseler širom sveta.
Putin se izvinio Merkelovoj: Angela, oprosti, nisam hteo da te uplašim
Preuzmite android aplikaciju.
