Đorđe Balašević, jedan od omiljenih novosadskih likova, ostavio je iza sebe pravo muzičko bogatstvo. Kantautor iz Cvijićeve ulice bio je jedan omiljenih pesnika i muzičkih izvođača na ovim prostorima. Njegove pesme rado se slušaju, ali i čitaju.
Balaševićevo stvaralaštvo spada u jedne od najslikovitijih i najdragocenijih, sa posebnim osvrtom na mnoge priče i živote sa ovog ponedblja, na mnoge prepričane svakodnevne dogodovštine rado izmišljenih likova, na srećne i nesrećne ljubavi, na detinjstvo, na porodicu, na uspomene, na jedan život.
Mnogi ljubitelji Balaševićevih stihova teško bi izdvojili jednaku među jednakima, najbolju među najboljima. Jedino što bi mogli, jeste da ređaju ponaosob, stih za stihom, iz mnogobrojnih pesama.
Međutim, postoji nekolicina pesama koje se uvek pominju i koje su često na pameti kada se govori o Balaševićevim delima.
Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja, pesma je iz 1983. godine. Jedna je od onih čije stihove često čujemo na kraju jednog veselja, u kafani – lomeći čaše, i koja zasigurno spada Đoletove najlepše ljubavne pesme.
Svirajte mi „Jesen stiže dunjo moja“, al’ polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja…
Ringišpilje pesma za zaljubljene. Ova pesma se često čuje na radiju, zakazana na plej listama, ispisana na zidovima. Ovo je možda i najviše citirana Balaševićeva pesma, bar kada su u slatke muke u pitanju.
O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi,
To ne zna niko, samo ti
Bez tebe drveni konjići tužno stoje, dođi, iz plave boce se pojavi
Bar jednu želju ispuni i dodaj svetu malo boje, o čudo moje
Princezo javi se – čuvena Balaševićeva pesma koju zasigurno svi znaju i koja se već sa prvim stihovima peva:
Umesto molitve rekla si: – O tom ću misliti sutra,
sa šminkom od gara, ko Skarlet O Hara,
tvoj preslikan lik…
Devojka sa čardaš nogama još jedan stari klasik. Pesma objavljena pre 34 godine i dalje je možda neki bi rekli da je Balaševićeva najpoznatija pesma. Čuje se i peva se svugde, toliko da je i sadašnje mlade generacije znaju.
Hej, pusti kose pune polena
Hajde, baš u inat babarogama
Hop-la, digni suknju iznad kolena
Znam da kriješ čardaš
U tim lepim nogama
Provincijalka – pesma za sve devojke i žene koje su stigle u Novi Sad, sa posebnom pričom koju imamo osećaj da ju je ispričao iz svog života lično Đorđe Balašević, kako god, provincijalka samo je jedna od ljubavnih pesama panonskog mornara.
Rekli su mi da je došla iz provincije
Strpavši u kofer snove i ambicije
Drug je studirao sa njom
Pa smo se najzad sreli ona i ja
Shvatih, Bože, ovo je sazvezđe za nju provincija
Olivera je za ovog pesnika možda i najznačajnija pesma jer je posvećena njegovoj ženi Oliveri Balašević. Osim toga, ova pesma ispraćala je mnoge druge Olivere, gde su pevali neki drugi zaljubljeni mladići.
Drugi bi sve imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sve imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
D – mol je jedna od tužnih ljubavnih pesama, koja je obrnula ulogu pesnika i stavila u prvi plan d – mol. Lestvica u ovoj pesmi odnosi svu pažnju i donosi bol. Stihovi pesme idu ovako:
Jedan d-mol, me razvali
Neki bi to prosto tugom nazvali
Nije to. Šta je tuga za d-mol?
Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan
Ali je lukav d-mol
Ne lomite mi bagrenje još jedna stara dobra pesma iz 1986. godine. Ova pesma u sebi nosi duboku metaforu i nije ni ljubavna, ni setna, već jedna pesma namenjena surovosti života i stradanja, sa veoma dubokim i emotivnim stihovima:
Ljudi smo, cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi marama crnih
Al’ plač je plač, a mač je mač
Ne pitaj šta bi sad bilo
Kad bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
Priča o Vasi Ladačkom je jedna od onih pesama koje pričaju priču, ali sa poukom. Odlično napisani stihovi sa osvrtom na male i naizgled velike stvari, ustvari kazuje o izboru mladića Vasa između ljubavi i imetka, ali o tom ishodu.
