Iz sasvim i do danas nepoznatih razloga, TV Novi Sad nije snimala ovaj događaj, tako da je Koncert godine 1997. ostao jedini bez ikakvog video zapisa od svih i pre i kasnije održanih. Slično se dogodilo i 2013. s tim što su tada organizatori blagovremeno reagovali i privatnim kanalima obezbedili kvalitetne audio i video snimke nastupa svih učesnika.
Iako zvanični razlozi verovatno nikad neće biti poznati, može se sa sigurnošću tvrditi da su u oba slučaja i 1997. i 2013, jedini ralog za ovakvo nenormalno (i suprotno potpisanom ugovoru) ponašanje čelnika medijskog javnog servisa AP Vojvodine njihova nezainteresovanost, neodgovornost i naravno lična sujeta.
Ipak, koliko god to bilo čudno, nešto im je bilo zajedničko. Na čelu TVNS (1997. NS Plus) u oba slučaja su se nalazile osobe direktno povezane sa tzv. levo politički usmerenim režimima, ovi što ih je sramota da kažu da su komunisti pa sami sebe bez ikakvog osnova zovu „antifašistima“ , a i takvu medijsku i kadrovsku politiku su sprovodili.
Kad sad pogledam na situaciju u tim vremenskim periodima, sasvim mi je jasno da drugačije nije ni moglo da bude.
Iako na prvi pogled nema neke direktne veze, ne mogu, a da ne spomenem da je na našu bruku i večnu sramotu, Radio televizija Vojvodine pored ostalog uglavnom sramnog i protivdržavnog sadržaja 2013. godine emitovala „ekskluzivni“ intervju sa tadašnjom „predsednicom tzv. Kosova“, a osoba koja je vodila ovaj jadni razgovor ju je oslovila sa „poštovana predsednice“, završivši taj sat jada i čemera sa najboljim željama za nju lično i „mladu državu kojoj je na čelu“.
Usred Srbije! Pametnome dosta.
Po već dobro uhodanom sistemu, Šesti NS Koncert godine je održan na istom mestu decembra 1998., a u toku dve večeri su pred oko 10.000 posetilaca svirali: URGH, Vibe, Block Out, Eva Braun, Oružjem protiv otmičara, Zabranjeno pušenje, Van Gog, Darkwood Dub, GBB, Eyesburn, Overdrive, Kanda Kodža i Nebojša, Atheist Rap, Partibrejkers, Goblini, Sunshine, Džukele, Love Hunters, Ritam nereda…
Uprkos nekoliko meseci ranije završenom NATO bombardovanju u trajanju od dva i po meseca, Sedmi NS Koncert godine je ipak i pored vanredno teških okolnosti i medijske blokade održan 17. i 18. decembra 1999., takođe u velikoj dvorani Spensa, u trajanju od dva dana.
Pred oko 10.500 ljudi su nastupili: Muve, Simić kvartet, Zbogom Brus Li, Korozija, Block Out, Orthodox Celts, Love Hunters i Van Gog (prvo veče), tj. Vrisak generacije, S.M.F., 357, URGH, Prljavi inspektor Blaža i kljunovi, Atheist Rap, Ritam nereda, Sunshine i Partibrejkers (drugo veče).
Medijsku podršku organizatori su imali jedino u lokalnim „Radiju 021“ i TV „Kanalu 9“.
Ostalo su uradili tradicija i ugled…
Prvih meseci nakon petooktobarskih događaja u javnosti je rok muzici dat nešto širi publicitet, pa se došlo na ideju da i NS Koncert godine produži svoje trajanje na tri dana. Zakazan je i termin održavanja: 7, 8. i 9. decembar 2000.
Prvo veče, pod nazivom „Nove snage“, koje je pružilo priliku manje afirmisanim sastavima, održano je u prepunom Zapadnom holu Spensa i pred više od 1.500 posetilaca su nastupili: Pičvajz, Džon Doe, Provokacija, U.M.T., Hitman, Six Pack, Kataklizma zvuka, Blitzkrieg, D.M.T., Unison, Korozija, Dog House, Cutwork i Overdrive.
Sutradan, oko 5.500 ljudi je u velikoj sali moglo da gleda: Agendu, 357, Džukele, Gobline, Kandu, Kodžu i Nebojšu, Negative, Orthodox Celts, Prljavog inspektora Blažu i kljunove, Love Hunters, Sunshine i Partibrejkers.
U subotu, 9.12. su nastupili: S.M.F., Vrisak generacije, Direktori, Darkwood Dub, Eyesburn, Obojeni program, Ateist rep, Ritam nereda i KUD Idijoti, kao specijalni gosti iz Pule, nakon punih deset godina ponovo u Novom Sadu.
Ovo veče je zapretilo da obori rekord po posećenosti iz 1995, jer je bilo prisutno preko 8.000 posetilaca.
U organizaciji novosadskih Koncerata godine 2001. i 2002. kao potpisnik ovih redova nisam direktno učestvovao, pa se ne bih ni upuštao u dublje analize, no svakako ću da naglasim razloge privremenog povlačenja iz organizacionog tima, pa i privremenog (2002 – 2010.) gašenja ove, mnogim ljudima drage manifestacije, koja je nekim tada mladim osobama oblikovala muzički ukus i životni stil.
Još kada je započet, organizatorima je bilo jasno da bez finansijske, infrastrukturne i medijske podrške šire društvene, pa i političke zajednice, neće biti moguće u kontinuitetu održavati manifestaciju na kojoj nastupa deset i više bendova dnevno (svi naravno sviraju za novac, neki i za veće honorare od standardnih), koja se održava u najvećoj hali u AP Vojvodini (pre izgradnje beogradske Arene, SPENS je bila najveća hala i u Srbiji) čiji zakup takođe treba platiti po komercijalnoj ceni, o reklamama, obezbeđenju i ostalim, „sitnijim“ troškovima da ne govorim.
Napomenuo sam da je od 1997. organizovanje Koncerata godine zdušno pomagala tadašnja gradska novosadska vlast, no posle promena 2001 i nadalje, to je prvo smanjeno, da bi kasnije i potpuno izostalo.
Koji je razlog za ovakvu odluku ne znam, pa ne mogu javno ni da tvrdim, no ko se seća kako je rokenrol tragično proteran sa gotovo svih glavnih medija u to vreme, lako će da sabere 1 + 1.
Pretpostavljam da su tadašnji predstavnici vlasti pomislili „kako su nam ovi rokeri pomogli da oteramo sa vlasti prethodnu garnituru, tako će i nas kad ukapiraju kakvi smo zapravo…“
Jedan od mogućih razloga je i ekspanzija Egzit festivala, što je bilo svakako dobro, no osim letnje, Novi Sad je svakako zasluživao ozbiljnu zimsku rokenrol manifestaciju, tim pre što sam Egzit od starta nije bio samo rokenrol.
No, bilo je kako je bilo i prošlost ostaje takva kakva je. NS Koncert godine je „oživeo“ 2010, no o tome ćemo u sledećim nastavcima nešto kasnije, s obzirom da se tog perioda (2010 – 2017) mlađa publika, nadam se, dobro seća…
Nastaviće se…
NS koncert godine: Kako je sve počelo… (1. deo)
NS koncert godine: Kako je sve počelo… (2. deo)
Autor: Obrad Boba Škrbić
