Колико пута у животу сте чули прозивке на рачун кондиције, успорености у кретању, али и говору? Верујем безброј, све окривљујући равницу и географски положај који вас је одредио таквом особом.
Једноставном животном лутријом родили сте се у Новом Саду, на „Google maps“ сија локација „Њу Нау“.
Ми који смо рођени ту где јесмо у Новом Саду, нама је равница милина божија, све је равно. Једину динамику у терену нам доприноси жеља за одласком на Фрушку гору или на „оне степенице“.
Питате се на које степенице мислим, допустите да их вам представим.
Ако прекорачимо Дунав, схватићемо да у околини Новог Сада постоје нешто динамичнији терени, таман довољно да прокрчимо путеве у кардиоваскуларном систему.
Уколико изузмемо Фрушку гору сетићемо се да постоји једна стена која одолева времену вековима уназад и на њој културно историјски споменик са свим својим лепотама.
Петроварадинска тврђава – толико лепоте на једној стени, а кад се попнете на главни плато можете да видите Нови Сад на длану.
Ако питате Новосађане, за нас то није само поглед, већ празник за очи.
У недостатку физичке активности па и доколице, помислили сте како би било лепо да се прошетате до Петроварадинске тврђаве по лепом летњем дану.
Детаљно сте разрадили план и увидели да сте изабрали идеалан дан за шетњу по „ђави“, све до момента кад сте по највећој „жеги“ стигли баш код цркве св. Јурија и онда схватили шта вас чека.
Пуно количински унесене хране пре шетње, врео дан, солидна мишићна атрофија, једнака је задиханом човеку који покушава да дође до даха како би врло сликовито опсовао идеју о идиличној шетњи и онога ко је смисли.
О да, степенице, те вијугаве степенице које иду у бескрај до самог платоа тврђаве, са 214 степеника, две капије и два засвођена тунела.
Да се не увреде они који су у активном тренингу, супер су за тренинг, веома су изазовне те степенице и стварно су забавне, посебно онај део кад ти се заврти у глави колико су изазовне.
Апсолутно искористите свако одмаралиште између сваке етапе, мало закукате и наставите да се пењете.
Прођете једну етапу до првог тунела, мислећи да је крај, али не, то није све, има још да се пешачи и пење.
Кад помислите да је овим војним утврђењем шпартало безброј војника, бранећи нападе разних народа, тада се сетите да није мајка неспособњаковића родила и наставите снажно да корачате до врха.
Честитам, савладали сте све те степенике и на крају тунела видели светлост, али у буквалном смислу, након чега вас је сачекала панорама и Нови Сад у свој својој раскоши.
А онда сте стигли до сата и схватили да поглед и амбијент вреди сваког гутљаја воде и сваке степенице за коју сте запели и замало пали.
У себи мислите да сте преживели и у то име желите себе да наградите кафом или неким другим пићем, јер силазак уопште није ни упола тако страшан.
Gde Novi Sad krije jednog od najvećih mamuta u Evropi? (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
