Završili ste srednju školu u nekom manjem gradu u Srbiji i došli ste u Novi Sad da upišete neki od njegovih brojnih fakulteta. Prve nedelje faksa shvatite da vam je zgrada fakulteta ipak predaleko da bi do nje pešačili. Drugar sa smera vam kaže: „Gari idi cajblom ćeri“. U glavi nekog ko nije izvorni Novosađanin (a i kod nekih izvornih), nakon ove rečenice javljaju se mnoge nedoumice.
Prva nedoumica je kod reči „gari“, ali realno ova reč je deo starog novosadskog slenga, onog tipa na koji vas majka upozori pre nego što otputujete u ovaj grad i obično znate da ovu reč Novosađani koriste za obraćanje između prijatelja. Međutim kod reči „cajbla“ se već javlja ozbiljna dilema.
Iz konstrukcije rečenice može se izvesti zaključak da se radi o prevoznom sredstvu, ali budući da u koreni reči nema sličnosti sa izvornom „bicikl“, teško je zaključiti o kojem sredstvu za prevoz je reč. Da li je automobil, autobus, trotinet, bicikl? Sve opcije dolaze u obzir. Ipak „cajbla“ je možda i omiljeno prevozno sredstvo Novosađana, poznatije kao bicikl ili bajs.
Nakon što ljudi, teška srca prihvate, da se ovaj sleng vezuje za prevozno sredstvo na dva točka, potpuno zaborave da se na ovom područiju govori srpski jezik kada im objasnite da „ćeri“ znači „kući“. Postoje neke pretpostavke kako je nastala ova reč. Najrealnije objašnjenje bi bilo da je nastalo od izvrtanja reči „kuća: „kuća-kućerak-ćerak-ćera“. Ipak ni ovo objašnjenje ne bi ubedilo vašeg sagovornika da je ova reč deo jezičkog standarda Novog Sada.
Poput ovih, građani drugog najvećeg grad u Srbiji, raspolažu mnogim sleng izrazima.
Šatrovački rečnik je česta formula pri sklapanju mnogih novosadskih izraza. Etimologija reči „vozdra“, „đido loma“, „sketba“, tebra… je poznata, pa samim tim nije teško protumačiti i njihova značenja. Iako se šatrovački govor vezuje za omladinu, on je zastupljen u žargonskom jeziku kod svih garancija Novosađana.
Deminutivi se takođe na nesvakidašnji način koriste u slengu Novog Sada. Tako da znate kada vas Novosađani zovu na „žurkicu“, to ne znači će tamo biti bilo šta „umanjeno“ za razliku od normalne žurke, već naprotiv, spremite se za „najtvrđi“ provod. „Žureza“ je takođe varijacija ove lekseme, koju obično iskoriste novosadski roditelji na pozivnicama za osmi rođendan svog deteta.
Pošto su građani Novog Sada neretko skloni kukanju, često ćete čuti da su se našli u velikoj „buli“. „Bula“ je stari izraz za muslimanku, najviše se koristio u epskim pesmama, mada se i danas dosta koristi u krajevima gde ima muslimana. Izraz ima uvredljivu konotaciju pa ga muslimani ne koriste. Potiče od reči „bulešika“, što znači obeležena ili falična, pa od toga se skraćivanjem došlo do bule.
Takođe jedan od nesvakidašnjih novosadskih pojmova je i „pokazna“. Ako se ikada budete švercovali (izraz koji se koristi za vožnju gradskim prevozom bez karte) u busu u Novom Sadu, primetićete da kada uđu kontrolori, obično kažu, „pripremite karte i pokazne na pregled“, verujemo da će vam u raspravi sa ovom „ljubaznom“ gospodom detaljno biti objašnjeno značenje pokazne karte. Pokazna je, verovali ili ne, povlastica za gradski prevoz, a čini je dvodelna providna futrola: u gornji deo se ubacuje markica za aktuelni mesec, a u donjem delu stoje lični podaci i fotografija korisnika kako bi kondukter datu osobu prilikom kontrolisanja karata mogao istovremeno i da identifikuje.
Ipak, ako ne želite da se opterećujete novosadskim kontrolorima i njihovom leksikologijom, možete kupiti kartu i onda ste „lagani“. Ne, nećete smršati ukoliko kupite kartu u novosadskom gradskom prevozu, već nećete brinuti o potencijalnoj kontroli. Tako da „biti lagan“ u Novom Sadu znači ne brinuti.
Lagani ljudi često „otpadaju“ ili se „raspadaju“ (u zavisnosti od društvenog statusa) na ulicama Novog Sada. Prvi je nešto blaži izraz u odnosu na svog parnjaka, ali oba predstavljaju nekvalitetno provedeno vreme na jednom mestu. Sleng „bleja“ takođe opisuje ovu radnju, koja se obično pripisuje mlađim generacijama koji ne znaju šta će od sebe. Bleja je takođe kroz godine zadobila i svog hibridnog parnjaka „blejaž“.
Nravno, Novosađani vrlo lično shvataju deo grada iz kojeg potiču i veoma su vezani za njega. Samim tim imamo i sleng za obeležavanje granica naselja – „kvart“, kao i nadimke za većinu kvartova Novog Sada. „Pezos“, „Đava“, „Detoš“, „Naselje“, „Bara“, „Bronks“, „PK“… Svi ovi nadimci su poznati širom Novog Sada i možete ih slobodno koristiti u komunikaciji sa svim generacijama Novosađana, jer će ih većina prepoznati.
Nadamo se da će vam posle ovog teksta, biti malo bliži „novosadski jezik“, odnosno novosadski sleng. Naravno ovakvih primera ima mnoštvo, a neke ustaljenije možete pročitati i u našem „Novosadskom rečniku za početnike“.
Preuzmite android aplikaciju.