Нови Сад дуги низ година градио се у ширину, а тек у последњих неколико деценија почео је да добија и „трећу димензију“, тачније висину.
У Европским земљама до скоро је нетипично било градити високе грађевине. Док су неки своје зграде „дигли у вис“, као Лондон, неки су своје задржали на земљи, као Будимпешта.
Нови Сад још увек није кренуо у облаке, бар не по светским стандардима, али је извесно да ће се то кад-тад догодити јер се број становника повећава, а град развија и расте.
А до тада, која је највиша зграда у Новом Саду?
Када причамо о градњи у висину неизбежна је 57 метара висока зграда НИС-а.
Објекат од 13 спратова грађен је од 1989, па због инфлације, све до 1998. године када је коначно завршен. То је највиша зграда у којој се не станује у Новом Саду, али и у АП Војводини.
Зграда Нафтне индустрије Србије на Лиману 3 према њеном архитекти Александру Кековићу представља капију након преласка моста преко Дунава.
„Та метафора је у ствари капија, и она би са тим крилима требало да асоцира на отворена врата“, рекао је у једном интервјуу.
Један од симбола града је и 72 метра висока Црква имена Маријиног.
Највиша тачке ове грађевине из 18. века је њен позлаћени крст, а висина самог крова који до њега води је 22 метра.
Иако велики број Новосађана овај објекат назива катедралом, то није исправно.
Наиме, катедрала је само једна и налази се у седишту бискупије, а седиште бискупије налази се у Суботици. Тако да, новосадска „катедрала“ није катедрала, али је једна од највиших тачака града.
Титулу највишег градског објекта односе куле на Лиману 4
Ове три зграде највише су, не само у Новом Саду, већ у АП Војводини, а њихова највиша тачка је на 75 метара.
Налазе се на углу Булевара цара Лазара и Улице Иве Андрића.
Популарно прозване „црвенкапе“, због својих црвених кровова, саграђене су крајем 80-их година прошлог века по типском пројекту, идентичног изгледа.
Зграде имају по 20 спратова, технички прецизније, приземље, 18 спратова и последњи спрат у виду поткровља.
Вреди поменути и зграду „Поште Србије“
Зграда поште подигнута је 1963. године по пројекту Драгише Брашована. Објекат има 12 спратова, па се према томе може закључити да је овај објекат први новосадски „небодер“.
За то време дванаестоспратнице биле су ретке, чак је и легендарни архитекта Ђорђе Табаковић сматрао да зграда поште има „три спрата вишка“.
Интересантна је непотврђена информација да је зграда постављена тако да „угледним званицама“ заклони поглед на новосадску синагогу.
Kako je nekadašnje stovarište drva postalo muzej umetnosti (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
