Легенда каже како је етиопски пастир по имену Калид „крив“ за данашњу колективну љубав према испијању кафе, да не кажем сркање. Питате се како? Ево одговора.
Чувени брат Калид, коме дугујемо велико хвала је приметио како његове козе брсте жбун са црним бобицама, након чега постају живахније и енергичније.
Као и сваки радознали човек, пробао је те црне бобице и остало је историја.
Е сад, какве то има везе са испијањем кафе код нас? Дакле, постоји још једна легенда везана за нас, а легендама се наравно верује.
Након победе турске војске, један довитљиви Србин је откупио целокупне залихе кафе које су остале од побеђених Турака и отворио кафану у елитном делу Беча, што ме не чуди.
Кафа се наравно свидела Бечким дамама и након тога постала популаран напитак у Европи.
Било како било, данас је незамисливо устати и кренути на посао без бар неколико гутљаја јутарње кафе, ако мене питате.
Кафа не представља само пуку течност, она је за нас лек против главобоље, ужитак, разлог за социјализацију или тест за удају.
Сећате се оне чувене слике новосадских кафића у Змај Јовиној, где су апсолутно сви столови у баштама заузети и то усред радног времена.
И шта раде? Испијају кафу као прави Срби. Конзумације ове прелепе течности код нас не представља само ужитак већ и начин живота.
Вероватно међу њима има пуно оних који су се спонтано договорили и то дан пре за неко дружење уз ову можемо рећи и зависничку течност.
Када је реч о кафенисањима по граду, мало је рећи колико Новосађани воле сатима да седе у башти свог омиљеног кафића, што уме и да изнервира новосадске конобаре, могли сте то и да видите у нашем видео прилогу.
Тако да будите нежни према њима, свашта и они доживе у току радног времена.
Уколико пажљиво приметите, односно отпутујете у неку другу Европску земљу видећете како се тај култ магично претвара у двоминутно испијање с ногу након чега се одлази на обављање других дневних обавеза.
Међутим то су културолошке разлике, око којих се нећемо тек тако сложити са многима.
Можда сте приметили како данашњи позив на дружење се углавном резервише питањем „Идемо на кафу у Машу, Лофт, Кафетерију или неки други омиљени кафић“?
Некада смо испијали кафу из филџана од 60 милилитара да би касније повећавали запремину, али и дужину трајања тог испијања уз разговор о разним дубокоумним, али и површним темама, што је чешћи случај.
Треба водити рачуна с ким се пије кафа. Уколико је пијете са „давежом“ врло брзо ћете схватити да у том неформалном разговору неко испија вас и вашу енергију, па се тако кући вратите као празна шоља.
Свакако, те ситуације су ретке јер време углавном трошимо на људе које волимо.
Не би новосадске баште биле пуне да није тако.
Позиви за кафе нису резервисани само за пријатеље већ и за људе међу којима се рађа љубав или се на исту ставља тачка, склапају се послови и славе успеси.
Тако да не бих кафу резервисала само за јутарњи напитак, она има вишеструко значење и улогу у нашем друштву.
Осим ракије, кафа је народни лек против главобоље, али и мамурлука. Како наши стари кажу „Питајте мученог, а не ученог“!
Да не говорим о класичном савету старијих жена из фамилије како је најбољи лек за главобољу горка кафа, а за оне са влашким пореклом и лимун уцеђен у кафу, не питајте ме како то знам.
И наравно награда, за најбољи тест за удају, припада кафи.
Знате оно чувено када скуваш неком старијем члану фамилије кафу, а ти си млада женска особа (време ти је да се удаш) добијаш похвале уз неизоставан узвик „Одлично скувана, можеш да се удаш“!
Мало је рећи колико обожавамо кафу, ако желите да нас мало боље схавтите, довољно је да само попијете бар једну кафу са нама или да баците поглед на прелепе баште широм Новог Сада.
Преузмите андроид апликацију.
