Jedna od novosadskih omiljenih aktivnosti je šetnja gradom. U vreme kada televizija i radio nisu postojali, šetalo se da bi se čule najnovije informacije, porazgovaralo sa poznanicima, čule najnovije vesti iz daleka ili najnoviji tračevi, da bi se videlo i bilo viđeno.
Kako su se vremena menjala, tako su se menjale i staze kojima se šetalo, a svaka generacija je imala svoje mesto.
Ono po čemu su specifična šetališta su i ugostiteljski objekti koji su se na njima nalazili. Starije, posleratne generacije Novosađana sigurno se sećaju vremena kada je Bulevar Maršala Tita bio korzo, ali i lokala koji su se na tom potezu nalazili.
Tu svakako treba pomenuti nekoliko glavnih mesta za izlazak Novosađana u to doba.
Do današnjih dana održalo se jedno mesto, prepoznatljivo po svom orijentalnom nazivu i proizvodima, a u putanju je poslastičarnica „Carigrad“.
Poslastičarnicu „Carigrad” 1939. godine otvorio je Sekula Ristić. Sekula je prvobitno živeo u Gundulićevoj ulici da bi potom prešao na Bulevar kraljice Marije (kasnije Bulevar Maršala Tita, a danas Bulevar Mihajla Pupina) i tu otvorio ovaj poznati lokal.
Razlog zbog kojeg ova poslastičarnica nosi naziv nekadašnjeg prestonog grada Vizantije, leži u tome što je vlasnik pravio orijentalne slatke specijalitete i pića, po kojima je „Carigrad” i danas poznat.
Sredinom 50-ih godina 20. veka u posao polako ulazi sin Rista, čijom zaslugom se poslovanje poboljšava. Pošto je Rista poznavao dosta novosadskih fudbalera, korzo, koji je bio ispred „Uzora” (danas desna strana Modene ulice), polako prelazi ispred „Carigrada” i Dunavskog parka.
Na Bulevaru je krajem 50-ih godina počela da radi i kafana „Mrca”, koja se nalazila pored studentske menze u palati „Kroacija”.
Nezvanično ime je dobila zbog nekoliko smrti gostiju u samoj kafani, koje su se dogodile tokom 1963. godine. Tad su gosti počeli ovo mesto da nazivaju „Kod tri mrtvaca“, a kasnije skraćenije „Mrca”.
U ovaj lokal su navraćali ljudi svih profila i profesija, lekari, glumci, umetnici, sportisti, novinari…
Najluksuzniji lokal u gradu otvoren je 1967. godine i zvao se „Kafe Bulevar” (danas „Gondola”).
Bio je, i ostao, jedan od najposećenijih lokala u gradu, koji je nudio sve vrste specijaliteta sa roštilja. Kafe posle pet godina rada postaje poslastičarnica, jer su gosti uglavnom mladi ljudi sa „plićim” džepom.
„Bulevar” se zatvara 1981. godine i uskoro se tu otvara prva picerija u gradu, ali zbog nerentabilnosti prestaje sa radom posle tri godine.
Posle kraće pauze, 1985. godine, otvara se specijalizovani restoran „Akšam”, a uporedo se tu nalazio i bife „Amadeus”.
Početkom devedesetih godina otvara se restoran „Od A do Š” koji će raditi narednih desetak godina kada se na ovom mestu otvara „Gondola”, koja radi i danas i jedan je od najposećenijih lokala u gradu.
Kako su godine prolazile i stasavale neke nove generacije, a grad se nezadrživo širio, tako su se menjale i staze za šetanje.
Međutim, pošto su Novosađani zapravo „Starosađani“ i vole da evociraju uspomene i lepe trenutke, korzo na Bulevaru Mihajla Pupina se na veličanstven način vratio u Novi Sad.
Naime, svake godine se na mestu nekadašnjeg korzoa zatvara cela ulica i pretvara u jedinstvenu muzičku pozornicu, na kojoj vrhunski muzičari svetskog ranga izvode dela nekih od najvećih svetskih kompozitora, poput Ludviga van Betovena, Volfganga Amadeusa Mocarta i Johanesa Bramsa.
Tako bar na trenutak Novosađani mogu da osete duh prošlih vremena, a pojedini da se prisete vremena kada su i oni „špartali“ novosadskim korzoom.
Preuzmite android aplikaciju.
