Kada se govori o fudbalu u Novom Sadu, prvo mesto uvek zauzima FK Vojvodina. Ipak, kada se priča o stadionu „Karađorđe“, neophodno je pomenuti i SK Juda Makabi koji je uz „Staru damu“ finansirao projekat novog stadiona. Koji su uspesi tog kluba i šta se sa njim desilo?
SK Juda Makabi osnovan je 1920. godine, svega 6 godina nakon osnivanja FK Vojvodina. U pitanju je bila inicijativa zubara Armina Kasovica, advokata Sigmunda Handlera i drugih pripadnika jevrejske zajednice u Novom Sadu.
Osnovan je kao SK (sportski klub), pa svoje predstavnike nije imao samo u fudbalu. Posedovao je fudbalsku, atletsku, plivačku, boksersku sekciju , a klub je izrodio i neke od najboljih novosadskih rvača tog vremena.
Friđeš Hofman bio je državni prvak u rvanju 1924. godine, isti uspeh u težoj kategoriji imao je i Visneker iste godine, Vilim Kon bio je trećeplasirani.
Što se fudbalskog sastava tiče, neki od prvotimaca bili su Sekelj, Blaževic, Vajs, Hiršler-Morgenstern, Veltman, Klajn, Frajd, Vig Deze, Ven Đula, Kacaf, Laslo Deže, Stricler, Bril Laci i drugi.
U zvaničnim susretima koji su zabeleženi, Makabi je dva puta savladao Vojvodinu, tri puta su dva rivala igrala nerešeno, a Vojvodina je slavila 18 puta.
Klub je imao i svoju nezvaničnu himnu. Nastavnik muzičkog i kompozitor Moric Jakobovic komponovao je „Makabi marš“ i posvetio ga 1921. godine novonastalom klubu iz Novog Sada.
Tako dolazimo i do 1924. godine, kada je predsednik FK Vojvodina inženjer David Daka Popović želeo da u Novom Sadu, za svoj klub, izgradi stadion.
FK Vojvodina nije imao sredstava da se samostalno upusti u projekat koji je sam Popović i uradio. Dušan Popović donirao je svoj novac, a uz to je upravo sa SK Juda Makabi postigao dogovor da i ta ekipa učestvuje u izgradnji stadiona.
Srpska i jevrejska zajednica su sarađivale, dogovor je postignut, novac je skupljen, stadion izgrađen i nazvan „Karađorđe“.
Dolazak drugog svetskog rata je Makabi, kao i Vojvodinu, zavio u crno.
Te 1941. godine, 5. juna, okupator je doneo odluku o raspodeli fudbalskih terena u gradu, kao i odobrenju registracija klubova.
Na tom spisku nije bilo FK Vojvodina, Radničkog fudbalskog kluba, a ni SK Juda Makabi. To znači da od tog momenta ova tri kluba više nisu postojala.
Usledila je i novosadska racija, jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada.
Tri dana, od 21. do 23. januara 1942. godine, mađarski vojnici odvodili su ljude iz svojih kuća, bacali ih u jame, ispod zaleđenog Dunava, streljali ih i ubijali na najstrašnije načine.
Novi Sad tada je imao oko 60.000 stanovnika, oko 4.000 bili su jevreji, a u „raciji“ je u južno-bačkom okrugu ubijeno oko 5.000 ljudi, od kojih su polovina bili Jevreji.
Kada je okupacija okončana 1944. godine, novosadski sportski klubovi krenuli su da se dižu iz pepela. FK Vojvodina vratila se na „Karađorđe“, Radnički je tada zauzeo teren na Detelinari gde i danas igra, a Sportski klub Juda Makabi ostao je ugašen.
Iako je kroz učešće u izgradnji stadiona „Karađorđe“, jednog od simbola Novog Sada, klub bio više nego značajan za novosadski sport, teška sudbina jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu i njihovo proterivanje i ubijanje u Novom Sadu za vreme okupacije zapečatilo je nade da se i ovaj klub nakon rata vrati u život.
Priča o spomeniku Sveto Trojstvo, koji je nekada krasio centralni novosadski trg
Preuzmite android aplikaciju.
