Почетна > Нови Сад
Нови Сад Новосадске приче

Новосадски булевар носи име по месту које такође има Клису – о чему је реч?

Иза назива Сентандрејског пута, данас названог и Сентандрејски булевар, стоји једно симболично место и једна прича препуна српске историје.
Фото: Градске инфо

У питању је „српски“ градић у Мађарској – Сентандреја. Налази се недалеко од Будимпеште, на десној обали Дунава. Према попису из 2010. године у њему живи 25.000 људи, а Срба је нешто мање од стотину.

Зашто је онда Сентандреја „српски“ град?
Фото: Wikimedia Commons/Jakub Hałun

Најстарији део места је око Београдске цркве подигнуте 1521. године. Подигнута је од стране српског становништва које је избегло из данашње престонице због доласка Турака.

У 16. веку у овај градић доселило се чак 8.000 српских породица. Патријарх Арсеније Чарнојевић предводио је експедицију познату као Велика сеоба Срба, а разлог је такође спашавање од најезде Отоманског царства. Тада су у ово место пренесене и мошти кнеза Лазара, које су ту боравиле наредних 7 година.

Сви досељени населили су се око једног узвишеног дела места, а тај део зове се – Клиса, баш као данашње предграђе Новог Сада чији главни булевар носи име „Сентандрејски“.

Иако постоје подаци да је новосадско насеље Клиса формирано у истом периоду, око 1690. године, не можемо тврдити чија је Клиса „прва“.

Што се тиче мађарског места са Клисом, према инфромацијама из 1720. године, 88% становништва Сентандреје чинили су Срби.

Бројчаност и проценат се касније смањио, па и сам значај, али историја остаје непромењена.
Фото: Wikimedia Commons/Mediatus

Прва учитељска школа у Мађарској била је заправо српска учитељска школа подигнута управо у Сентандреји 1812. године. Мађари су своју учитељску школу основали 13 година касније.

Први градоначелник Сентандреје био је Србин – Евген Думча, тадашњи потпредсединк Српског народног црквеног сабора.

Значај Сентандреје за Србију није нова ствар. О њему је писала и „Политика“ давног 5. јула 1938. године. Новинар Ђорђе Бељански још тада бележи значај овог места за српску историју, али такође и његову запуштеност, већ тада.

Фото: Политика

Број српског становништва полако се смањивао, самим тим и њихова „моћ“, што је повлачило и пропадање неких знаменитих објеката које су у овом месту подигли управо Срби.

Србима у Сентандреји „пресудио“ је Први светски рат
Фото: FORTEPAN/UVATERV

Многи српски грађани тада су страдали, многи су се иселили, а оштећени су и српски храмови. Свих седам православних цркава у овом месту остало је без свештеника и звона.

Сада су четири од те цркве у власништву Српске православне цркве. То су Пожаревачка, Преображењска,Богородична (Београдска катедрала) и Благовештенска црква.

Сентандреја данас одише нешто другачијим духом, али још увек на српски начин
Фото: Wikimedia Commons/SNRTZ

Овај градић је у модерним временима постао туристички атрактиван као шеталиште надомак Будимпеште. Уске улице, зачињене окаченим кишобранима и лампионаима, калдрма, старе фасаде, кеј уз Дунав – у питању је заиста фотогенично место.

Ипак, српски дух неизоставан је део Сентандреје.

На главном тргу названом „Фо“, борави српски Еснафски крст још од 1763. године након епидемије куге. У месту се налази још и крст кнеза Лазара, али и друге знаменитости које вас могу „вратити“ у Србију.

Фото: Wikimedia Commons/Jakub Hałun

Осим већ поменутих цркава, град има и трг Вука Караџића где је кућа у којој је боравио, постоји „Улица Срба“, али и српска кафана чији власник носи презиме Маргаритовић, презиме које је у Сентандреју „дошло“ 1690. године, заједно са 8.000 српских породица.

У Сентандреји се налази и „Српски православни музеј“ који садржи велики број сачуваних икона и других црквених предмета.

Знаменитих локала, занимљивих места и споменика са богатом српском историјом у овом месту је, много више него у овом тексу, па вас позивамо да ако вас пут нанесе у Будимпешту, свратите и у Сентандреју – нећете се покајати.

Водич за пут од Новог Сада до Будимпеште погледајте у тексту испод:

Od Novog Sada do Budimpešte – sve što treba da znate

Преузмите андроид апликацију.