Прави пример да се стари занати мењају у складу са временом у којем живимо јесте кројачки занат. Иако су некада кројачи махом шили одећу по поруџбини користећи различите меатеријале, данас се њихов посао више своди на преправке и крпљење.
У новој епизоди серијала „Новосадске занатлије“, разговарали смо са кројачем Јевремом Брестовачким, у народу познатијем као Малиша.
Малиша је отворио своју кројачку радионицу 1991. године, која идаље ради на адреси Павла Папа 15 у Новом Саду.
О његовом кројачком искуству не треба трошити речи будући да је школовање започео са 16 година, а сада има 73. Какав је Малиша мајстор могу вам потврдити и многи Новосађани, који редовно крпе своју гардеробу у његовој радионици.
Кројачки занат је један од најстаријих у региону, па је вероватни због тога доживео и највећу транзицију. Како због технолошког напретка и појаве машина, како због обима посла, традиционално шивење одела је готово изумрло. Малиша који читав дан проведе у радионици, објашњава да просто нема времена за шивење по наруџбини, али да понекад направи изузетак за старе муштерије.
Да кројачки занат изумире, говори и незаинтересованост младих, чак и оних који похађају занатске школе.
Кроз какву је транзицију прошао овај стари занат? Шта данас раде кројачи и колико је то профитабилан посао, можете сазнати у нашем видеу.
Преузмите андроид апликацију.
