Пре 85 година отворена је једна од најстаријих берберница у Новом Саду, која се и дан данас налази прекопута Рибље пијаце на броју 17. Трга републике, али под називом „Мушки фризер Сава“.
Сава Радивојков је дошао у Нови Сад 60-тих гидина 20. века да би се бавио фризерским занатом и управо је почео у поменутом салону, који је касније и преузео од свог тадашњег газде. Сава дакле има око 60 година радног искуства у берберским и фризерским пословима.
Многе генерације Новосађана прошле су кроз овај салон. Као млађи, одрастали су уз Савине маказе које би им уређивале фризуру, док би им његови лагани потези бритвом преко браде представљали добродошлицу у свет одраслих. Популарне фризуре се мењају готово на сваких годину дана, а Сава их је испратио све. Од Битлса до данашњих кратких фризура, Сава се прилагођавао захтевима својих муштерија.
Ипак мајстор признаје да он преферира начин рада са којим се упознао при „ковању“ заната у Бачкој Паланци – маказе за шишање и бритва за бријање, су „класици“ у којима Сава ужива и дан данас. Четири различита градоначелника Новог Сада били су сталне Савине муштерије, многи посланици, па чак и војни генерали поверавали су свој изглед Сави. Такође и музичке звезде попут оних из Пекиншке патке, би стилизовање косе и браде пред своје наступе препуштали нашем саговорнику,
Данас овај локал се води на Ђорђе Радивојкова, Савиног сина. Ђорђе је наставио очевим стопама и заједно са Савом данас одржава славну репутацију овог салона.
Ђорђе наводи да се фризерски и берберски занат изменио кроз године. Како се мењала мода, а са њом и стилови фризура, тако се мењала и улога фризера у друштву. Некада је фризер уједно био и лекар, па чак и зубар својој муштерији, те се зато међу старим фризерским алатима налазе и зубарска клешта.
Фризерска делатност је дакле једна од важнијих кроз историју човечанства, овакав случај је и данас у Новом Саду потврђују отац и син из породице Радивојков. Људи ретко када мењају своје фризере, једном када им укажу своје поверење, оно обично траје читав живот, а неретко се преноси и на њихову децу.
Како данас изгледа овај салон отворен још 1937. године и на како се овај занат развијао кроз породицу Радивојевић можете погледати у нашем прилогу.
Šta je „boćanje“ i gde se u Novom Sadu možete oprobati u ovom sportu?
Преузмите андроид апликацију.
