Prema istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu većina stanovnika Evropske unije je čula za reč biodiverzitet, ali samo 35 odsto njih je reklo da zna šta biodiverzitet znači. Biološka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno određenom području.
Biodiverzitet jeste i prostor koji nam pruža mnogo toga neophodnog za život, kao što su voda, hrana i čist vazduh. Ekosistemi su povezani ciklusi lančanih reakcija, a svaka promena u jednom delu ekosistema rezultira promenama u ponašanju celokupnog sistema.
Proces postepenog izumiranja jednih i nastajanje drugih vrsta predstavlja normalan evolutivni proces. Međutim, brzina izumiranja mnogih vrsta se poslednjih godina drastično ubrzala i stručnjaci veruju da se sada odvija najveći proces izumiranja vrsta od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Nestanak pojedinih vrsta narušava ekosisteme, čini ih labilnijim i vodi polagano njihovoj razgradnji i sigurnom propadanju, a to znači da direktno utičemo i na opstanak čoveka.
Činjenica je da, kako bismo ugodili našem stilu života, sprovodimo niz aktivnosti koje postaju glavni uzročnik nestanka i smanjenja broja mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Među ugrožavajućim faktorima koji narušavaju biodiverzitet mogu se navesti gubitak staništa i loše raspolaganje zemljištem, ilegalna trgovina, pojava invanzivnih vrsta i zagađenje vode, vazduha, zemljišta.
Kako bismo zaštitili faunu ptica našeg grada, svaka vrsta je označena posebnim statusom na sledećim međunarodnim dokumentima i u nacionalnom zakonodavstvu:
• Direktiva o pticama Evropske Unije;
• Bernska konvencija
• Pravilnik – Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
Direktiva o pticama Evropske Unije se odnosi na ptice, njihova jaja, gnezda i staništa. Konzervacija, održavanje i uspostavljanje staništa uključuje stvaranje zaštićenih zona, čuvanje i upravljanje u skladu sa ekološkim potrebama staništa, revitalizacija degradiranih biotopa i formiranje novih.
Konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa (Bernska konvencija) ima za cilj očuvanje divljih životinja i biljaka kao i njihovih prirodnih staništa, a poseban akcenat stavlja se na zaštitu ugroženih staništa i osetljivih vrsta, uključujući migratorne vrste.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašavaju se divlje vrste biljaka, ţivotinja i gljiva radi očuvanja biološke raznovrsnosti, prirodnog genofonda, odnosno vrste koje imaju poseban znaĉaj sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta za Republiku Srbiju, kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste i utvrđuju se mere zaštite zaštićenih vrsta i njihovih staništa .
U nastavku vam predstavljamo ptice koje se nalaze na Crvenoj listi ugroženih vrsta, a možemo ih uočiti u okolini našeg grada.
Šarena utva (Tadorna tadorna) – fotografiju možete pogledati na početku članka.
Duga je oko 67 cm, težina varira između 562 g i 1,4 kg raspon krila od 110 do 133 cm. Ima crvenkast kljun, roze noge, belo telo sa kestenjastim šarama, crn stomak i tamno zelene glave i vrata.
Ženka je manja sa specifičnim belim oznakama na licu. Mužjak ima istaknutu izraslinu na kljunu ispod čela. Šarene utve su monogamne ptice. Ženke polažu do 12 jaja tokom maja, kojima je potrebno oko mesec dana da se izlegu. Oba roditelja brinu o mladima. Kada su u opasnosti, mladi zarone u vodu da bi izbegli predatore, dok odrasli lete što dalje od mladih kako bi odvukli pažnju grabljivicama. Omnivori su, hrane se algama, semenima i malim beskičmenjacima.
Plovka kašikara (Spatula clupeata)
Veličine je oko 40 cm, raspon krila i do 76 cm Težina mužjaka je od 470 g do 1kg, ženke su nešto manje (470-800 grama). Kod ove vrste jasno je izražen polni dimorfizam. Vrat i glava mužjaka su jarko zelene boje, grudi su bele boje, a krila i stomak smeđe.
Ženke imaju manje šara, neuglednije su, perje im je smeđe sa primesama sive i crne boje. Oba pola imaju plavu unutrašnju stranu krila, i narandžaste noge i stopala. Glavna odlika jeste proširen kljun, koji je duplo širi na vrhu, nego u bazi.
Kljun je nešto svetliji kod ženki nego kod mužjaka, kod kojih se kreće od tamno smeđe do crne. Hrani se račićima, školjkama, insektima i algama. Izrazito je migratorna vrsta i zimuje dosta južnije od svog areala gnežđenja.
Crnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis)
Veličina iznosi od 28 cm do 34 cm, a raspon krila od 60 cm do 65 cm. Odrasla jedinka leti ima crnu glavu i vrat i žute uši. Tokom zime ovaj mali gnjurac je bele boje sa slabo definisanom crnom kapom. Ova vrsta se može naći u oblastima slatkovodnih jezera širom Evrope, Azije, Afrike i zapadnom delu Sjedinjenih Americkih država.
Hrani se ribom, račićima, vodenim insektima i larvama. Izbegavaju letenje i koriste ga samo za godišnje migracije.
Ždral (Grus grus)
Veličina ptice je od 110 cm do 120 cm, a raspon njenih krila dostiže dimenzije od 220 cm do 245 cm. Krila su tamnije boje. Odrasla ptica na glavi i vratu ima belu prugu, a na vrhu glave crvenu mrlju. Na kraju dugih, sivih nogu nalaze se kandže.
Rep mu je crn i kratak. Mužjak i ženka su veoma slični, ali su mužjaci malo krupniji. Primarnu hranu predstavljaju rizomi i mladice, hrana biljnog sastava, hrani se i insektima, puževima, a na jelovniku mu se mogu naći i larve.
Mrki galeb (Larus fuscus)
Imaju crna ili tamno siva krila, žut kljun sa crvenom tačkom. Veličina varira 51–64 cm, raspon krila 124–150 cm i težina 452–1100 grama. Omnivori su i njihova ishrana obuhvata ribu, račiće, male sisare, crve, mekušce, semena i ostatke uginulih životinja.
Gaćasti mišar (Buteo lagopus)
Gaćasti mišar ili jastreb grubonogi (Buteo lagopus) je srednje velika ptica grabljivica. Gnezda se obično nalaze na liticama ili na drveću. U zavisnosti od dostupnosti hrane, obično se polaže od tri do pet jaja. Ovi jastrebovi love na otvorenom terenu, hraneći se prvenstveno malim sisarima.
Vodomar (Alcedo atthis)
Ima dug oštar kljun, kratke noge i raznobojno perje. Dugačak je 17 cm, raspon krila mu je 27 cm, a težina se kreće između 34 i 46 grama. Ishranu čine male ribe, račići i insekti. Parenje počinje krajem marta i početkom aprila. Odmah nakon toga, vodomar počinje sa traganjem mesta za gnezdo. Uvek bira suvu i strmu obalu bez trave uz koju ne može da se uspne voluharica ili bilo koja druga grabljivica. Vodomar predstavlja važan deo ekosistema i indikator je kvaliteta slatkovodnih staništa.
Siva vetruška (Falco vespertinus)
Pripada porodici sokolova. Dužina tela kreće se od 23 do 32 centimetra, raspon krila od 65 do 77 centimetara, a težina tela kod mužjaka od 115 do 190 grama, kod ženki između 130 i 197 grama. Kod ove vrste zastupljen je polni dimorfizam.
Adultna ženka ima siva leđa i krila, narandžastu glavu i donje delove tela i belo lice sa crnom prugom oko oka. Adultni mužjak je plavo-sive boje, sa izuzetkom nogu i predela ispod repa. Hrani se krupnim insektima, sitnim sisarima i gušterima. Migratorna je vrsta. U Srbiji se gnezdi jedino u Vojvodini, gde se populacija procenjuje na od 100 do 150 parova sa trendom naglog pada brojnosti.
Pored navedenih vrsta, postoje i mnoge druge koje se ne nalaze na Crvenoj listi, a podjednako su značajne. Ono što svakodnevno moramo imati na umu jeste da ne postoji alternativa u očuvanju biodiverziteta, a s tim i navedenih ptica, te ovo pitanje zaslužuje punu pažnju i podršku svih nas, a posebno onih koji odlučuju o strateškim razvojnim planovima i uticajima na našu životnu sredinu u bližoj i daljoj budućnosti.
Šta možemo da naučimo od Milankovića o budućnosti klimatskih promena?
Preuzmite android aplikaciju.
