Đura Daničić jedna je od najvažnijih srpskih ličnosti 19. veka, a svoj pečat ostavio je na najvažnijim stvarima za jedan narod – jeziku i pismu.
Rođen je u Novom Sadu, kao sin sveštenika Jovana Popovića. Samim tim, nosio je prezime Popović, a malo ljudi zna i da mu je kršteno ime bilo Đorđe.
Zbog čega je došlo do promene prezimena?
Kada je imao samo 21 godinu, Đura je upoznao Vuka Karadžića i počeo da mu pomaže u izdavanju drugog izdanja Rečnika. Napisao je i odbranu Vukove reforme i hteo da je objavi pod pseudonimom Đ. Jugović, međutim, njegov rad u Beču bio je cenzurisan i nije mogao da se štampa.
Zaputio se u Budim, gde mu je cenzor Jovan Popović odobrio štampanje njegovog dela, ali pod novim pseudonimom – Đuro Daničić.
Lažno prezime Daničić, baš kao i Jugović, bilo je inspirisano junacima iz srpske narodne poezije. U prvom slučaju braća Jugović, a u drugom, Daničić Vide.
Te 1847. objavljen je njegov „Rat za srpski jezik i pravopis“, a od istog momenta Đura je prestao da koristi prezime Popović, već je do kraja života bio Daničić.
Delimično uspešan pokušaj reformisanja srpske latinice
Daničića je smrt zatekla iznenadno, kada je na odmoru u Zagrebu pokušavao da završi Rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Međutim, njegov dotadašnji rad na tom delu nije bio uzaludan.
U njegovim spisima nalazio se predlog za reformu latiničnog pisma, kojim bi se izbacili digrafi.
Digrafi su slova koja se pišu sa dva znaka, kojih u ćirilici nema (dj, dž, lj, nj). Daničić je želeo da tako bude i u latiničnom pismu, pa je predložio da ih zamene đ, ļ, ń, ģ.
Prihvaćen je samo novi oblik latiničnog slova đ, simbolično prvog slova Đurinog imena.
Njegov doprinos srpskom jeziku nije bio samo znak đ
Osim već pomenutog dela, „Rat za srpski jezik i pravopis“, u kom je već primenjena Vukova reforma, Daničić je 1850. izdao i prevod Starog zaveta. Njegovo autorsko delo je i Mala srpska gramtika, izdata takođe 1850. godine, a u periodu nakon toga proučavao je srpski jezik kroz radove o sintaksi, oblicima i akcenatskim studijama.
Izdao je i „Žitije Sv. Save“, „Žitije Sv. Simeona“ i još neka istorijski važna dela za Srbiju. „Prevodio“ ih je na reformisani jezik, pisao reformisanim pismom, i time značajno doprineo da Vukova reforma zaista zaživi, te da srpski narod dobije definisan književni jezik.
Đura Daničić najčešće je okarakterisan kao filolog i leksikograf, a osim istraživačkog i naučnog rada na srpskom jeziku, radio je i kao bibliotekar, profesor i prevodilac.
Detinjstvo je proveo u Novom Sadu, a njegova rodna kuća nalazi se u Ulici Zlatne grede, broj 31.
Osim prvih 20 godina života, u Novom Sadu bio je i 1852. godine, a tokom života radio je u Budimu, Beču, Beogradu i Zagrebu, gde je na kraju i preminuo. Sahranjen je, po svojoj želji, u Srbiji, na Tašmajdanskom groblju u Beogradu.
Preuzmite android aplikaciju.
