Da li ćemo pogrešiti ukoliko ga nazovemo ekološkom aktivnošću, ili je, ipak, greška nazvati ga fitnes trendom? Dok razmišljamo o razumevanju ovog pojma nalazimo se na veoma klimavom tlu, zato ćemo se uhvatiti onoga što sigurno znamo – ploging je globalni pokret.
Šta je ploging?
Ploging je, zapravo džoging, obogaćen sa još nekoliko propratnih aktivnosti koje ga čine posebnim.
Ne, nemojte da mislite da ćete morati da skačete i izvodite razne akrobacije ukoliko želite da postanete ploger. Jedino šta je neophodno jeste da u svoj fitnes ritam ubacite i sakupljanje smeća sa ulice.
Ima li boljeg načina za dizanje pulsa i aktivaciju svih mišića od kombinacije ubrzanja, usporavanja, saginjanja, ustajanja, nošenja tereta i tako u krug?
Ime je dobio spajanjem engleske reči “jogging“, koja nam je svima jasna i, švedske reči “plocka upp“ koja znači “pokupiti“.
Ploging je, gle čuda, nastao u ekološki najosvešćenijoj zemlji na svetu – Švedskoj.
Sve više ekoloških pokazatelja govori nam o tome da u Skandinaviji žive pravi kraljevi brige o svetu oko nas.
Šveđani su se dosetili: “Kada je već potrebno da budemo fizički aktivni, hajde da budemo i ekološki korisni za svoju zajednicu!“
Pionir ove ideje bio je Erik Ahlstrom koji je prvi počeo da skuplja smeće dok se bavio sportom, da bi sledeći njegov primer, sve više ljudi počelo da čini isto.
Danas, šest godina kasnije, njegova inicijativa postala je globalni fenomen, pa je tako stigla i u naš grad.
Međutim, mi slobodno možemo da kažemo da su naši sugrađani plogingovali mnogo pre nego što su i saznali šta ploging znači.
Istina je da uopšte ne bi bila čudna i inovativna pojava ukoliko biste videli da osoba koja džogira pokupi bačeni papirić od čokoladice koji joj se nađe na putu i baci ga u kantu.
Novosađani najviše vole da trče na Keju, međutim, tamo je, na našu sreću, gotovo nemoguće izvoditi ploging jer smeća na trkačkim stazama nema.
Ipak, na svim drugim rutama širom grada uvek možemo pronaći pogodno tlo za plogiranje, jer ako nema ničega drugoga, makar imamo pikavaca za sakupljanje.
Pedantni Šveđani nisu izmislili ovu aktivnost, ali su je preciznije odredili i kumovali kada se birao termin koji će je označavati, te pokrenuli trend.
Danas je plogera i kod nas, ali i u svetu, sve više…
Ono što ovu aktivnost mahom razlikuje od drugih fizičkih aktivnosti jeste motivacija koja dolazi iz, čak, dva pravca.
Dakle, plogeri nisu samo fizički motivisani da doprinesu svom zdravlju i fizičkom izgledu, već i da pomognu da se planeta očisti od smeća. Ono što je super stvar jeste to da, kada vam nestane motivacije za trčanje, uvek vas može pokrenuti onaj ekološki osvešćen deo vaše ličnosti i obrnuto.
Ipak, ploging ne bi trebao u potpunosti da zameni džoging, mada bi bilo poželjno da se što više primenjuje, jer kada džogingu dodate i po koji čučanj, rezultati mogu samo da vas oduševe.
Kada jednom počnete sa ovom aktivnošću nećete umeti da stanete. Naprosto je zarazno!
Preuzmite android aplikaciju.
