Нови Сад је пре 276 година добио статуст слободног краљевског града, али и данашње име. Да то није нимало било лако извести доказују историјске чињенице, а о томе кроз шта је Нови Сад тада пролазио и како се новац за откуп статуса сакупио, разговарали смо са Петром Ђурђевим, директором Историјског архива Новог Сада.
– Ако покушамо да направимо периодизацију историје Новог Сада видећемо неколико јасно омеђених епоха. Прва она која је настала великог Бечког рата, када први Срби граничари насупрот Петроварадинске тврђаве праве своје место – која ће се прозвати Српска варош, односно Петроварадински шанац. Тај период ће трајати до 1. фебруара 1748. године када је Нови Сад добио статус слободног краљевског града. Период трајања тог другог периода завршиће се 1849. године, уништењем Новог Сада који су извели побуњеници Лајоша Кошута, када су тог кобног 12. јуна уништили већи део старог Новог Сада. Онда имамо један тај период Новог Сада који је провео у војводству Србије, односно војводство Србије и Тамишки Банат. Од 1867. године до 1918. године као део ондашње Угарске, односно Мађарске државе, која се налазила у оквиру тог савеза са Аустријом- речу су Ђурђева.
Период Краљевине, од 1918. до 1941. године, представља епоху огромног економског, демографског и социјалног успона Новог Сада када се Нови Сад заиста профилисао као један од најважнијих градова у тадашњој Краљевини Југославији и неоспорно политички, економски центар данашње северне Србије.
Најагресивнији период модерне историје Новог Сада
-Затим имамо најагресивнији период модерне историје Новог Сада, то је трајање окупације од 1941. до 1944. године. Тај период је пропраћен пљачком, масовним убиствима цивилног становништва, протеривањем становништва. Онда имамо успон Новог Сада који је започео у социјалистичкој Југославији када је Нови Сад доживео опет нови драматичан економски, демографски успон. Свакако да можемо омеђити још један период који је започео са распадом Југославије, а обележен је са великим економским и демографским назадовањем. Тај период је трајао до 2012. до 2013. године. Од 2013. године имамо један нови привредни и демографски успон Новог Сада, то је Нови Сад у којем ми данас живимо- наглашава наш саговорник.
Друштво се делило на две класе – повлашћених и потчињених
-Првог фебруара се обележава празник када је Марија Терезија 1748. године издала повељу или диплому, која је граду дала статус слободног и краљевског града. Сви људи су тада, без обзира на своје класно порекло уживали привилегију колективног племства на територији Новог Сада. Подсетићу вас да је феудализам остао важећи друштвено- политички систем у Аустрији све до 1849. године, а неки његови остаци су укинути тек када је дошла српска војска овде 1918. године. Тако се друштво делило на класу повлашћених (племићи) и на класу потчињених, а то су били сви људи који нису имали племенито порекло. Од 1. фебруара 1748. године, ако је човек био пуноправни грађанин Новог Сада, то је значило да има некретнину на територији Новог Сада, да редовно иде у црвку – да се причести и исповеда, да влада као узоран грађанин, он је добијао привилегију колективног племства. То је значило место у судству, место у администрацији, ослобођење од бројних пореза и заштиту од самовоље феудалаца, што је омогућило амбициозним трговцима и занатлијама у Новом Саду да увећају своје богатсво и да крену да граде један град, који ће постати наш дом- рекао је Ђурђев и додао:
Како историчар истиче зна се за неколико личности које су директно учествовале у мисији ослобођења Новог Сада од будуће жупанијске или феудалне власти. То су углавном били српски трговци и немачке занатлије. Душа тог покрета био је Владика Висарион Павловић, који је свакако мотивисао тадашњу своју верску конгрегацију да се организују са тим циљем -прикупљања пара.
-Било је потребно сакупити огроман новац да би могао да се купи статус слободног града. Ову акцију је свакако водио најзнаменитији Новосађанин у то време, рођен у Петроварадинском шанцу 1712. године, а то је био Давид Рацковић. Он је небројано пута био и велики судија Новог Сада, градски сенатор. Он је свој капитал заједно са братом и оцем управо направио на тој трговини са стоком. Нови Сад је некада био пустара који је српским трговцима омогућавао да узгајају стоку и да са њом тргују на далека тржишта северне Мађарске. Његова кућа је била дом учености у Новом Саду и није било те умне главе која је ушла у Нови Сад, а да није одседала код њега. Био је веома начитан и угледан грађанин. Он заједно са Немцима покреће акцију да Нови Сад купи статус слободног краљевског града, која је трајала годинама. Прво убрзање ове акције дешава се 1747. године, када прва делегација из Рацког града одлази у Беч и покушава на све начине да мотивише царске чиновнике како би убедили царицу Марију Терезију да Новом Саду да ту привилегију. У том моменту, потрефило се неколико елемената- нагласио је наш саговорник.
Царица Марија Терезија својеручно потписује диполому и повељу- захваљујући српским парама Нови Сад добија статус
-Државна каса Аустрије је била празна због дугог Француско-пруског рата, који је вођен од 1740. године, други елеменат јесте лака подмитљивост царских чиновника и тећи мотив јесте жеља грађана да се ослободи будуће жупанијске власти. Када су сви кредити и новац обезбеђени, царица Марија Терезија својеручно потписује диплому и повељу по којем је Нови Сад добио статус слободног краљевског града, али је тада добио и име. То је оно што јесте кључно у овој причи. Нови Сад је латинизовани назив Неопланта – Нови Сад, нова растина, ново место. То су кључни моменти у овој акцији која није била нимало лака. Грађани Новог Сада су се прво задужили у Алтернбургу, требало је вратити тај зајам, када нису могли то да ураде задужили су се код угарског палатината, тако да је тај износ на крају достигао невероватних 96.000 рајских форинти. Међутим, у том моменту захваљујући огромним пустарама, градски оци су урадили све како би дошли до неких прихода. Почели су да продају пустаре углавном Србима трговцима и управо можемо рећи да се захваљујућим српским парама сакупљен тај огромни капитал, да се откупи статус краљевског града. Тада су градски оци подигли своју пивару која се налазила данас недалеко од Градске куће, која је доносила приход- речи су Ђурђева.
Danas Novi Sad časti! Srećan rođendan grade naš! (četvrtak, 1. februar)
Преузмите андроид апликацију.
