Strelac Milenko Sebić, doneo je Srbiji petu medalju na Olimpijskim igrama, a Novosađani i njegove kolege iz kluba pripremaju se da večeras dočekaju svog olimpijca.
Ovaj uspeh najbolje razumeju njegove kolege iz kluba, koje je bronzini strelac osvojio odmah po dolasku u Novi Sad, jer je, kažu, momak zlatnog srca.
Najglasnije navijanje u noći finalnog nadmetanja, dopiralo je sa novosadskih strelišta, gde su drugovi iz Kluba „Streljačka družina Novi Sad 1790″, pratili, kako njihov Seba, kako mu iz milošte tepaju, ulazi u istoriju ovog sporta.
„Meni je bilo neverovatno, ja sam bila toliko uzbuđena da sam zamalo krenula da skačem ovde, znači suze su mi krenule od sreće. Miroslav me je zvao kolega da kaže – Miroslav je treći, ja kažem – znam, videla sam, zvanično je. Odmah sam poslala Sebi poruku na viber, naravno odgovorio je kad je stigao kasnije, verovatno je i on bio uzbuđen. Sve je to jedna jako, jako velika stvar, veliki uspeh, posebno za njega, njegovu porodicu, klub i za Srbiju“, rekla je članica kluba Iva Silić.
„Evo i sad sam se naježio, kada sam pratio kako radi, njegove pogotke, kada je došao do bronze, oduševljenje je bilo.“, konstatovao je Zdravko Savanović iz streljačke paraolimpijske reprezentacije Srbije.
Na treninge je kažu dolazio ranom zorom, a ostajao do uveče, uvek spreman i fokusiran na svoj cilj.
„Ovu je medalju zaslužio, radio je sve vreme, od kako smo izašli vani, on je non stop ovde u Novom Sadu, i non stop je bio na pripremama, a kao osoba i kao čovek, nemam reči da kažem, čovek je na svom mestu, uvek je tu za nas, uvek je za mnoge, za šta god da je falilo, tu je Seba bio, priteko je, tako da je kao čovek fantastičan.“, konstatovao je Sreto Radović iz streljačke paraolimpijske reprezentacije Srbije.
Najveću podršku je imao u porodici, koja je uz njega bila i na treninzima.
„Maltene od proleća je po ceo dan pucao, od ujutru do uveče. I mali kalibar, i vazdušnom, tu mu je bila i ćerkica, ja sam malo čuvala ćerkicu.“, rekla je Milica Dakić, Klub „Streljačka družina „Novi Sad“ 1790″.
„I oca je dovodio, svi su tu bili kompletno. Trener, veliki, veliki doprinos, bez trenera, ne bi ponovio ovaj uspeh.“, istakao je Radović.
Svoj prvenac na Olimpijskim igrama, posvetio je Bobani Momčilović Velićković, šampionki ovog sporta, koja je preminula pre godinu dana.
„Po tome možete da zaljučite koliki je on čovek, setio se i Bobe, setio se svih, rado je tu medelju i posevetio upravo njoj.“
Za Milicu Dakić, koja je u klubu više od četiri decenije, ovaj uspeh evocira uspomene i na ostale šampione, koji su na put do odličija, krenuli odavde.
„Sve moguće medalje sam ovde dočekala i strelce. Sanja Ivošev, ona je ’96 dve medalje, Aranka Binder, i ove ostale što su iz cele Srbije dolazili su i ovde.“
A mnogo pre nego što je stupio na postolje, ona je znala da će se u klubu slaviti još jedna medalja.
„Rekla sam mu da se opusti i da će medalju jednu sigurno da osvoji, ja kad imam takav osećaj, to sam mu uvek i govorila da će tako i biti. U pola tri sam se probudila, i sutradan sam isto gledala ceo prenos, tako da sam znala stvarno, neki osećaj me nije prevario“.
Ova družina se, sa velikim ushićenjem sprema da večeras dočeka svog olimpijca, i da zajedno, kako to tradicionalno i čine, proslave ovaj istorijski uspeh, koji bi mogao postati motivacija za neke nove strelce u njihovim redovima.
Preuzmite androidaplikaciju.
