Obuka vozača za upravljanje motornim vozilima, kao i polaganje vozačkog ispita, iz godine u godinu se razlikuje. Nekada je polaganje bilo opeterećeno samo praktičnim časovima, a već godinama kandidati se spremaju i teorijski. U auto školama je najčešće polaganje kandidata za kategoriju B, u koju spadaju vozila do 3500 kilograma i koji unutar vozila imaju do osam mesta plus jedno mesto za vozača.
Trenutno je za kategoriju B potrebno odslušati i položiti prvo teorijski, pa zatim i praktični deo. Svaki od ovih delova ima po 40 časova, a tu je i obuka o pružanju prve pomoći koja se sastoji od predavanja i testa.
U priči sa predavačem teorijske obuke Majom Popović i instruktorom i vlasnikom auto škole „Una M“ Nebojšom Milićem saznali smo koje su poslednje izmene zakona u saobraćaja, koji su delovi tokom obuke najteži za kandidate, kao i kolika je trenutna sveobukvata cena za polaganje vozačkog ispita.
Maja je za portal Gradske info istakla da je teorijska obuka obavezna od pre deset godina, a da su se pre toga kandidati sami spremali kod kuće.
„Od kada je uvedena obavezna teorijska obuka, od tada se nije ništa promenilo, odnosno daljih noviteta u obuci nije bilo.“
Takođe, Maja je navela da je svaki kandidat individua sama za sebe, ali da ipak postoji jedna selekcija po čemu se ističe prolaznost kanidata, bar kada je reč o teorijskom ispitu.
„Najbolji je onaj kandidat koji je u auto školu došao svojom voljom, a ne na nagovor drugih lica jer je to kandidat koji je stvarno zainteresovan. Kandidati su na prvim časovima teorije zbunjeni, zbog novih termina sa kojim se susreću, deluje im kao da neće savladati taj deo, ali kako časovi teorije odmiču, njima postaje lakše, jasnije i do kraja same nastave oni savladaju taj deo.“
Što se tiče poslednjih izmena zakona u saobraćaju, Maja navodi one od septembra, a koje se tiču Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji propisuje privremeno oduzimanje predmeta, odnosno vozila, koji je u poslednje dve godine dva puta osuđivan za teže prekršaje.
Tu se nalazi 18 prekršaja koji se smatraju najtežim i zbog kojih možete ostati bez vozila, a to su: vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila, odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja, prekoračenje brzine za više od 80 kilometara na čas izvan naselja, za više od 70 kilometara na čas u naselju, za više od 60 kilometara na čas u zoni škole ili zoni “30″, za više od 50 kilometara na čas u zoni usporenog saobraćaja, zatim za prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača, prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje, prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta, preticanje kolone vozila preko pune linije, vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije, vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom, vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena, vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja, vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu, preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu, preticanje kolone pod pratnjom i nepropuštanje vozila pod pratnjom.
Nebojša Milić, ipak navodi da je zainteresovanost za polaganje vozačkog ispita konstantna i da su najveći broj kandidata upravo mladi ljudi, među kojima su često i oni koji su došli iz drugih mesta i trenutno žive i rade u Novom Sadu.
„Konkretno naša auto škola radi startovanje grupa na mesečnom nivou. Baš iz tog razloga se ne može izdvojiti određeni godišnji period za koji se može tvrditi da je bolji u odnosu na neki drugi – posla generalno ima uvek. Veliki broj studenata, ali i mladih ljudi iz malih sredina, koji su u Novom Sadu zbog posla ili studija, se često odlučuju za polaganje baš u Novom Sadu, čime stiču bolju praksu u odnosu na neko manje mesto.“
Sa strane svoje delatnosti, instruktora vožnje, Milić ističe da je obavezna teorijska obuka dosta olakšala posao instruktorima.
„Polaganje se znatno razlikuje u odnosu od pre deset godina zbog stupanja na snagu novog zakona koji je doneo obaveznu teorijsku obuku. Pre ovog (novog) zakona, kandidatima je bilo dozvoljena praktična obuka bez ikakvog teorijskog znanja pa je samim tim instruktorima značajno bio otežan posao. Sada je to normalizovano na način da kandidat ne može započeti praktičnu obuku dok nije odslušao teorijske časove, i naravno, položio teorijski ispit.“
„Ono što bih ja izdvojio kao nešto što se pokazuje najteže za polaganje tokom praktičnog dela jeste svakako parkiranje, ali ni to ne treba generalizovati jer se sve razlikuje od kandidata do kandidata.“
Što se tiče straha kod kandidata, Milić govori da je on standarno prisutan, ali da se on vremenom gubi.
„Strah je prisutan uglavnom u početku, dok kandidat ne savlada osnovne veštine, ali i neposredno pred sam izlaz na praktičan ispit. Uloga instruktora u svemu tome je bitna, jer je on tu da kandidata vodi kroz protokol, korak po korak i da proceni da li je kandidatu naporno, stresno i da li je u datim trenutku opšte spreman za date zadatke.
Mi smo tu i da smirimo kandidate, da ih opustimo, da im ukažemo na greške, da sa njima ponavljamo i uvežbavamo zadate radnje dok ih kandidati ne usavrše.“
Zanimalo nas je i da li je strah kod kanidata sve veći jer je saobraćaj u gradu sve gušći i kako se oni ponašaju u datim momentima.
„Što se tiče gustine saobraćaja, nervoze drugih učesnika u saobraćaju i saobraćajne (ne)kulture u Novom Sadu, to je nešto sa čim se susrećemo svaki dan i šta i instruktoru, kao i kandidatu stvara veliki problem u obuci. Većina vozača nema razumevanja za auto škole.“
Cena obuke je iz godine u godinu drugačija, a od Nebojše smo saznali koja je aktuelna.
Ukupna cena za polaganje vozačkog ispita za kategoriju B iznosi 99500 dinara.
„Cena kompletne obuke je 82000 dinara. U to spada 40 časova teorijske obuke i 40 časova praktične obuke. Ispiti (prvo teorijski pa onda i praktični) su po 5000 dinara, zatim lekarsko uverenje od 2500 din i polaganje ispita iz prve pomoći po ceni od 5000 dinara.“
Preuzmite android aplikaciju.
