Taman kada su Novosađani počeli da se raduju što zbog visokih temperatura njihove sugrađanke oblače svoje letnje, lepršave, odevne kombinacije, morali su da zastanu, namrgode se, otvore svoje kišobrane i zapitaju se: „Šta ćemo sad?“
Nakon nekoliko predivnih letnjih dana u kojima smo skoro u potpunosti zaboravili da se na našim kalendarima još uvek nalazimo u maju, u kome ponekad zna biti i snega, danas nas je dočekao pad temperature.
Iako na petnaestak stepeni već u februaru umemo da obučemo kratke rukave, Novosađani istu temperaturu u maju doživljavaju na potpuno drugi način, gotovo kao ličnu izdaju od strane prirode.
Kako je to moguće, da baš sada kada smo se navikli, kada su svi kafići već raširili svoje bašte i ponovo počeli da služe sladoled i hladnu limunadu, mi moramo da se vratimo na čaj?
Ukoliko biste danas prošetali novosadskim ulicama, naišli biste na veliki broj onih koji negoduju i ne priznaju ovo (ne)vreme.
Oni bi svoj bunt pokazivali kroz bojkotovanje tople garderobe i prkošenje vetru i sitnoj kišici uz pomoć strogo kratkih šorceva i majica.
Naišli biste, takođe, na one druge, koji su ovo zahlađenje shvatili veoma ozbiljno, te iz ormana dohvatili najtoplije komade garderobe koje poseduju.
Oni koji je vole, uvlačili bi u svoje nozdrve onaj poznati miris kiše kako bi ga što duže pamtili, dok bi oni kojima smeta džangrizavo i žurno preskakali bare i jurili svojim kućama.
Ukoliko biste danas prošetali novosadskim ulicama, po odevnim kombinacijama naših sugrađana ne biste umeli da zaključite u kom se tačno mesecu nalazimo.
Za sve je to zaslužna ona raznolikost ljudskih profila koju naš grad posebno neguje i kojom se najglasnije ponosi.
Ipak, u gradu međusobne ljubavi i tolerancije, kakav je naš, na ovakav kišni dan potpuno je normalno zaboraviti kako se vozi, krenuti bez kišobrana i potpuno pokisnuti, posvađati se sa komšijama jer ste ustali na levu nogu, ili se, da bi se sve ove situacije izbegle, zabiti u krevet sa omiljenom knjigom i strpljivo čekati sutra, čekati sunce.
Preuzmite android aplikaciju.