Резултати су показали да постоји мањи ризик од ране смрти код особа које су дневно преходале 7.000 корака.
Нема чаробног броја кад су у питању вежбе, али то не значи да бројеви нису важни. Није тешко запамтити, а пошто су вежбе лако мерљиве, они могу да имају важну улогу у јавном здрављу као показатељ колико нам је вежбања потребно.
Кад је у питању ходање, многима ће одмах пасти на памет број 10.000, дуго идеализован као свакодневно потребан број корака за унапређење здравља, пише портал Science Alert.
Доказа о позитивном ефекту ходања на здравље има на претек, а студије о дужини и интензитету се често спроводе.
У последњој таквој, објављеној у часопису америчког медицинског удружења (ЈАМА), научници предвођени Амандом Палуч са Универзитета Масечусетс пратили су годинама две хиљаде мушкараца из четири америчка града.
Група мушкараца просечне старости нешто преко 45 година, носила је акцелерометре који су свакодневно забележавали број и интензитет њихових корака.
Експеримент је почео 2005. и трајао је до 2018. године, докад је 72 одсто чланова изворне групе умрло.
Резултати су показали да постоји мањи ризик од преране смрти код особа које су дневно прешле 7.000 корака у поређењу са онима који су корачали мање.
Научници сматрају да ће повећање броја корака у најмање активној популацији имати значајнији допринос у њиховом здрављу, али након одређеног прага додатни кораци више немају додатан учинак. „Више од 10 хиљада корака дневно нисмо повезали са додатним смањењем ризика од преурањене смрти“, написали су.
Иако резултати увелико потврђују оно што смо већ знали о добробити ходања из претходних студија, нови праг од 7.000 корака без сумње је лакше остварив него 10.000 и могао би да мотивише на ходање и оне који му нису склони.
„Број корака у дану једноставан је и лако мерљив циљ и одличан је начин промоције здравља“, рекла је Палуч.
„Седам хиљада корака дневно би могао да буде реалан циљ и за најмање активне појединце.“
Преузмите андроид апликацију.
