Уколико нас пратите приметили сте да смо често писали о нашем граду, али тек од момента када је заправо добио своје име и статус.
Да вас подсетимо, било је то 1. фебруара 1748. и догодило се крајње необичним сплетом околности, када је неколицина богатих грађана са овог простора откупила статус, али и име које наш град данас носи, од тадашње царице Марије Терезије.
Уколико су информације тачне, повластица да “Нови Сад“ постане “слободна краљевска варош“ коштала је нешто мање од 100.000,00 рајнских форинти.
Дакле, иако су се многе битке војсковале на нашем подручју, историја какву градимо већ нешто више од 250 година темељи се на одређеној своти новца.
Међутим, да ли вас занима шта се на овом простору дешавало пре него што је наш град откупио свој престижни статус, пре него што је постао град?
Шта је Нови Сад био пре Новог Сада?
Доба средњег палеолита и ни назнаке да ће се некада на овом простору развити овакав културно социјални живот какав имамо данас…
Према најстаријим археолошким налазима на Петроварадинској стени постојало је насеље праисторијских људи који су ту живели негде између 60.000 – 35.000 година пре нове ере.
Старчевачка култура, односно, средњонеолитска култура која је постојала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума пре нове ере, донела је прве миграције на наше подручје, а насељавање се наставило и током доба Костолачке културе, тј. бакарног, али касније и бронзаног и гвозденог доба.
Век пре нове ере на подручју Петроварадинске стене никло је античко насеље Кузум (Castellum Cusum). Тада, данашњи простор Новог Сада, постаје место које је разграничавало варварски од цивилизованог дела Европе током наредних векова.
Изградња Петроварадинске тврђаве, као најбитније војне грађевине код нас почиње 1235. године, али је пропраћена сталним сукобима између Византије и Угарске.
Сада већ листамо новије странице историје, те прелазимо на владара који је на нашим просторима највише утицао на развој историје. Султан Сулејман Величанствени 1526. године освојио је Петроварадинску тврђаву, која је тим поступком постала део Османског царства.
Лазарусова карта Угарске из 1528. године показује да је на простору данашњег Новог Сада убележено насеље Бистрица, а нешто више од стотину година касније аустријски војсковођа Лудвиг Баденски осваја Петроварадинску тврђаву и Бистрицу.
Тек је 1692. године цар Леополд I Харзбуршки започео изградњу Петроварадинске тврђаве као једне од највећих савремених артиљерских тврђава у Европи.
Једанаест година касније стигло нам је и просветитељство које је донело зачетак савременог образовног система. Основана је српска школа, православна гимназија, а касније и прва претеча високошколских установа “Collegium Vissariono-Pavlovicsianum Petrovaradiniense“.
Након што смо почели да се развијамо у образовном смислу, година 1716. била је кључна за постојање слободног Новог Сада, јер да тада није дошло до велике победе у бици код Петроварадина под командом највећег војсковође тадашњег времена – Еугена Савојског, Османско царство би и даље владало овим просторима, те не би било места за развијање на било ком нивоу.
То су уједно биле и године када се код нашег народа јавила машта и идеја, да би Нови Сад једнога дана могао да буде “слободна краљевска варошица“, а шта је 100.000,00 рајнских форинти у односу на то?
Преузмите андроид апликацију.
