За упознавање историје једног поднебља главни „алат“ су књиге, списи и приче народа чије је то вишевековно огњиште. За „новију“ историју Новог Сада историчари располажу и мапама, а једна таква доступна је и широј јавности.
У питању је мапа Хабзбруршког царства настала у првој половини 19. века, а доступна је свима на сајту Arcanum.
Управо на овој мапи можемо видети Нови Сад из периода од пре двеста година, а више је него очигледно колико се град променио.
Нови Сад обележен је као Neusatz.
У самом граду препознатљиве су неке улице чији нови асфалт и данас пролази истом трасом. Такве су, између осталих, Футошка и Јеврејска улица, Кисачка и Темеринска улица, као и Улица Браће Рибникар.
На мапи западно од данашње Главне железничке станице нема насељеног простора, а на југу, на месту данашњих Лимана, такође нема ништа. Познато је да је на том месту у то време било мочварно земљиште.
Западно од данашњег Футошког парка ова мапа не бележи насељени простор. На месту Футошког пута и Ветерника лоциране су Доња шума (Unter Wald), али и Говорећа, или брбљива шума (Prater Wald).
Ако одемо још западније, стижемо и до Футога, тада означеног као Futak. Разликовали су се Стари (источно) и Нови Футог (западно). На мапи из 19. века видљив је и Бегеч (Begecs).
Изнад шума, на простору данашњих насеља Југовићево и Сајлово, јасно је уцртано Доње Сајлово, тачније Dolnje Seilova. Исписано у правцу ка северу је и Klisza, што представља подручје које и данас називамо Клиса.
Такође, на северу су уцртане Горња шума (Ober Wald), али и Острво Вуковић (Vukovitz Insel). Уцртано је и Fleischhacker Insel, што може бити Месарско или касапинско острво, а могуће је и да је у питању само назив по презимену, као у случају Вуковића. Управо кроз средиште овог простора данас пролази ауто-пут Е-75.
Ако кренемо источно од града, увидећемо и Капетанову аду (Kapitanova Ada), стари ток Дунава, као и Петроварадинско ратно острво (Petewardeiner Kriegs Insel). На том месту данас су Радна зона Север 4 и насеље Шангај.
Поређење мапа Новог Сада из 19. и 21. века јасно приказује колико се град и његово окружење изменило, а то поткрепљују и демографски подаци.
Нови Сад је средином 18. века имао око 20.000 становника, док je сада у Српској Атини преко 350.000 становника, уз константан пораст тог броја.
Поређења ради, у 18. веку Будимпешта је имала око 200.000 становника, док данас има скоро 2 милиона, Амстердам је имао око 200.000 (данас 1.1 милион), док је Београд тада имао мање становника од Новог Сада, свега 15.000, а данас у престоници станује 1.5 милион становника.
Кроз многе власти и различите режиме Нови Сад је у последња два века добио потпуно нову димензију, а неминовно је да ће се кроз наредних 200 година град такође проширити и значајно изменити.
Како ће тада изгледати нећемо доживети да видимо, али одговоре можда има вештачка интелигенција:
Novi Sad u budućnosti – Bulevar oslobođenja kao pešačka zona, Futoška pijaca nalik Akropolju (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
