Pametni gradovi pružaju brojne prednosti u koje stručnjaci uključuju efikasnije planiranje grada, unapređenje gradskih servisa, povećan osećaj bezbednosti, a kao najznačajnije bi moglo da se istakne značajna ušteda energije i smanjene troškove.
Novi Sad postaje jedan od prvih gradova budućnosti u Srbiji, kako se još nazivaju, izrađujući strategiju koja će olakšati funkcionisanje grada i njegovih građana.
Državna revizorska institucija je prošle godine, citirajući podatke Zavoda za javno zdravlje Vojvodine i rezultate Državne agencije za životnu sredinu, došlo do zaključka da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji je smanjio zagađenje vazduha na osnovu ovih pametnih koraka.
“Pametni grad znači da lokalna samouprava koristi dostupne digitalne tehnologije kako bi umrežio podatke i stanje na terenu. Na taj način iz jednog centra upravlja aktivnostima koje inače moraju da se upravljaju iz svakog javnog preduzeća“, objasnila je za NS Uživo Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost.
Kada je stanje na saobraćajnicama previše bučno ili je velika gužva tada se posebni sistemi uključuju kako bi se napravili zeleni talasi i gužva se raščistila, a isto važi za zelene površine i kvalitet vazduha. To su samo neki od primera delovanja strategije pametnih gradova.
“Kada postavite senzore po parku i pratite vlažnost zemlje, stanje kvaliteta biljaka, prema nivou vlage vi ćete iz kompjuterskog centra dobiti informaciju da je u Dunavskom parku neophodno zaliti biljke jer nema dovoljno vlage“, istakla je Radenović.
Na ovaj način pametni gradovi troše manje vremena, resursa i prirodnih dobara, i tako štede resurse i životnu sredinu, kao i ljudsku snagu.
“Strategije pametnih gradova nisu nešto što treba mistifikovati, nije nešto što je nemoguće dostići. Svi veći gradovi u Evropi, pa i manje lokalne samouprave, teže da što više budu pametni, da što više dobiju a da što manje potroše. To se ne odnosi samo na novac, već na sve ono što je potrebno uložiti da biste dobili neki rezultat, kao što je voda, ljudska i električna energija“, rekla je članica Gradskog veća za portal NS uživo.
Osim Novog Sada, Beograd radi svoju “Smart city“ strategiju, a ova dva grada su došla do nekih rezultata. Ona ne može da funkcioniše sama, već ima svoja poddokumenta, pa tako pametni gradovi u delu zaštitne životne sredine ima nekoliko svojih podstrategija.
“Tu je strategija o klimi, koju Novi Sad upravo izrađuje, “Green city“ strategija ili strategija za zeleni grad gde se tačno propisuju aktivnosti šta je potrebno i u kom vremenskom periodu da Grad uradi kako bi dostigao rezultate koji su negde zacrtani. Svi planovi su uspešno realizovani kada se ostvari 80 posto planiranih aktivnosti“, dodala je sagovornica.
Državna revizorska institucija je prošle godine, citirajući podatke Zavoda za javno zdravlje Vojvodine i rezultate Državne agencije za životnu sredinu, došlo do zaključka da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji je smanjio zagađenje vazduha na osnovu ovih pametnih koraka.
Grad Novi Sad traži u svim sferama pomoć od Univerziteta i sa profesorima i studentima razvija svoje strateške planove i neke važne projekte. To se videlo i sa SPENS-om, gde nam je FTN ključni partner, a to važi i za ozelenjavanje gde sami studenti učestvuju u kreiranju aplikacija.
“Na taj način približavaju se sistemi i dokumenta određenoj mladoj grupi ljudi, a sa druge strane promoviše se na sajmovima i u školama. Ono što je jako važno i kroz promotivne aktivnosti, na primer, kada smo želeli da podstaknemo biciklizam radi povećanja kvaliteta vazduha morali smo da uradimo nešto pozitivno. Donirali smo 60 bicikala prošle godine najboljim đacima osnovnih i srednjih škola, a to ćemo uraditi i ove godine“, napomenula je Radenović.
Preuzmite android aplikaciju.
