Можете рећи свашта за овај град и његове становнике… и да су надмени, неоправдано умишљени, размажени, да воле да “олајавају“ чим трећа особа замакне за ћошак, али једно не можете да оспорите, а то је колико смо чисти, те колико Нови Сад брине о својим културним установама.
И сада, када вам то споменух, реците како да носем не парамо небо, када ни један други Град у Србији нема оволико уређен јавни простор, овако васпитано грађанство, те оволико културних добара од великог и изузетног значаја.
Да ли смо за то заслужни ми, или наши преци?
Е, то је озбиљно питање. Толико озбиљно да нам се често искриве усне када нас то неко упита у жељи да нас испровоцира…
Па наравно! Наравно да су нам разноврсна културна наслеђа остала у аманет од старограђана који су дисали новосадски ваздух много година пре нас, али чекајте, неко је то морао и да сачува!
Уколико смо у нечему добри, онда је то управо, очување. Очување традиције, културе и онога што, заправо, јесмо.
И то треба умети, да се разумемо!
Шта је нама, рецимо, било тешко, да од Чика Јове Змаја направимо једног несрећног лекара који се за живота намучио, те остао заборављен у својој трагичној судбини, или да Мика Антић уместо симбола правог новосадског боемства, остане запамћен само толико колико је радила и кафана у којој је волео да попије дупли пелинковац.
Када причамо о споменицима културе у Новом Саду, постоји неколико њих који су проглашени за Културна добра од изузетног значаја, попут Алмашке, Сабороне, Успенске и Николајевске цркве, или рецимо куће у којој је живео Јован Јовановић Змај.
Заправо, када на интернету укуцате појам “споменици културе“, претраживач ће вам излистати чак 76 објеката у Граду.
Једна од наших културних установа на коју ваља обратити посебну пажњу свакако је Матица српска.
Још од када је, давне, 1864. стигла у Нови Сад око себе је почела да окупља сву градску културну елиту.
Матица српска је најстарија научна и културна институција основана због издавања књига на српском језику и просвећивања нашег народа у периоду када нам је то било неопходно.
Такође, важно је споменути и да је Нови Сад јединствени пример у Србији и региону да установе културе имају петогодишњу стратегију рада. То значи да се њихов капацитет континуирано ојачава.
Па зато и није чудо да смо управо ми проглашени за Европску престоницу културе.
Међутим, титула коју носимо само је почетак наших могућности, те изванредна шанса да наш Град оправда зашто је добио ту титулу и још више ради на развитку културне сфере.
Преузмите андроид апликацију.
