U četvrtak, 29. decembra, u 20 časova, u Muzeju Vojvodine otvara se izložba „Boško Petrović – skice za velika dela“, autorke Dragane Garić Jovičić, kustoskinje–istoričarke umetnosti.
Izložba „Boško Petrović: Skice za velika dela“ predstavlja obiman opus nacrta za tapiseriju, skulpturu i mozaik, koji se čuvaju u Muzeju Vojvodine.
Postavkom pred Vama obeležava se važan jubilej – stotinu godina od rođenja i četrdeset godina od smrti ovog znamenitog vojvođanskog umetnika koji je bio zaposlen u našem muzeju od 1953. do 1965. godine.
U tom periodu nastao je i veliki broj Petrovićevih radova koje poseduje naša ustanova. Danas Muzej Vojvodine broji 160 dela Boška Petrovića, a na izložbi „Skice za velika dela“ publika će moći da vidi njih 125.
Ovom izložbom želeli smo da predstavimo onaj deo radova Boška Petrovića, koji prezentuje sam stvaralački proces. Otuda je akcenat više na načinu rada, a ne na samoj temi.
Za većinu dela Boška Petrovića postoje skice, a pogotovo ih je mnogo nastalo za ostvarenja velikih dimenzija kod kojih je umetnički proces obuhvata obiman pripremni posao.
Petrović je svoj rad započinjao grubim skiciranjem geometrijskih oblika, kako bi postavio harmoničnu kompoziciju kojoj je posvećivao veliku pažnju. Potom je tu jednostavnu postavku klesao kao da radi u mermeru. Ispod geometrijskih oblika video je obrise figura i pejzaža.
Izložba „Skice za velika dela“ predstavlja nacrte za jedan spomenik, jedan mozaik i jednu tapiseriju. Sva tri dela, ostvarena u različitim tehnikama, zamišljena su kao monumentalna, s tim što skulptura nije nikad realizovana.
Petrović je mapu grafika za „Spomenik ropstvu“ započeo kao devetnaestogodišnjak, početkom 1941. godine, a završio krajem Drugog svetskog rata.
Ovaj ciklus skica za javnu skulptoralnu kompoziciju bio je delimično i plod početničkih umetničkih traganja i dečačke vere u pobedu, ali istovremeno i potpuno jedinstvena celina radova koja beleži jednu od prvih ideja o spomeniku revoluciji nastaloj u okupiranoj Evropi.
Publika premijerno ima priliku da vidi ovu mapu radova, a sa njom – i maketu spomenika.
Početkom pedesetih godina prošlog veka, Boško Petrović počinje intenzivnije da se bavi mozaikom i tada nastaje veliki broj manjih radova, pre svega portreta u ovoj tehnici.
No, na osnovu pozamašnog broja skica i radova manjeg formata, dobija i porudžbinu za monumentalni mozaik koji se i danas nalazi u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Jedna od impresivnijih skica za ovo monumentalno delo čuva se u našem muzeju.
Posebnu celinu radova predstavlja 106 skica na temu revolucije, rađenih za tapiseriju i murale, koje su nastajale u vremenskom rasponu od jedne decenije, od 1965. do 1975. godine.
Umetnik je ovu celinu radova poklonio Muzeju socijalističke revolucije Vojvodine 1978. godine.
Tapiserija inspirisana ovim skicama otkupljena je za isti muzej 1972. godine, kada je za posetioce otvorena i njena stalna postavka.
Obiman ciklus skica, zajedno sa monumentalnom tapiserijom, oslikava predanost, požrtvovanost i profesionalno poštenje s kojim je Petrović prilazio temi.
Boško Petrović je pripadao ratnoj i posleratnoj generaciji umetnika koja je početkom pedesetih godina prošlog veka krenula u potragu za novim, autentičnim slikarskim izrazom.
Njegov kreativni angažman realizovao se u različitim likovnim disciplinama.
Pored klasičnog, štafelajnog slikarstva, bavio se mozaikom, crtežom, akvarelom, temperom, kolažom, grafikom, a jedan je od retkih naših umetnika koji je prokrčio put razvoju tapiserije i izborio se za njenu afirmaciju.
Nije lako sagledati sve ono što je stvorio za svoj – ne tako dug – životni vek, ali je činjenica da ga je njegov originalni, smeli i ekspresivni umetnički izraz svrstao u red najznačajnijih vojvođanskih stvaralaca.
Preuzmite android aplikaciju.
